Grad BUDUĆNOSTI pretvorio se u GRAD DUHOVA: Projekat od čak 100 milijardi dolara PROPADA pred očima sveta

Na samom jugu Malezije, uz tesnac koji deli Johor od Singapura, uzdiže se impresivan, ali sablasno tih grad - Forest Siti. Iz vazduha ovaj projekat izgleda kao ostvarenje futurističkog sna: niz staklenih nebodera, luksuznih kondominijuma i hotela smeštenih na veštačkim ostrvima izgrađenim nasipanjem peska u more. Međutim, pogled izbliza otkriva sasvim drugačiju stvarnost - prazne ulice, zatvorene prodavnice i tek ponekog stanovnika u naselju koje je trebalo da bude simbol kinesko-malezijske saradnje i nove zelene urbane paradigme.

Projekat vredan 100 milijardi dolara pokrenut je 2014. godine od strane kineskog građevinskog giganta "Country Garden Holdings", u partnerstvu sa vladom malezijske države Johor.

Teme za vas

Forest Siti je zamišljen kao "grad budućnosti"- pametan, ekološki grad bez automobila, sa vertikalnim vrtovima, održivom infrastrukturom i domom za čak 700.000 ljudi. Trebalo je da bude i deo kineske "Inicijative Pojas i put" (Belt and Road Initiative), megaprojekta kojim Kina povezuje Aziju, Afriku i Evropu infrastrukturnim ulaganjima.

Jedanaest godina kasnije, Forest Siti više liči na scenografiju nego na stvaran grad.

Ulice su uredne, ali puste, a prozori luksuznih stanova uglavnom zamračeni. Snimci otkrivaju ogroman kontrast između obećanja i stvarnosti - prazne prodavnice u "Forest City Outlet" tržnom centru, zatvorene butike i restorane u Marina Hotelu, te maketu grada koja i dalje dominira prodajnim salonima, jedinom mestu gde Forest Siti još uvek "živi punim plućima".

Glavni problemi nisu samo estetske, već i ekonomske prirode. Krajem avgusta 2023. agencija "Moody’s" dodatno je snizila kreditni rejting Country Gardenu, koji se našao u dugovima i na ivici nemogućnosti otplate obveznica. Sa padom kineskog tržišta nekretnina, interes kupaca, posebno onih iz Kine, gotovo je nestao.

Nekadašnji slogan "Build it and they will come" ("Izgradi i oni će doći") pokazao se kao iluzija. Hiljade stanova ostale su neprodane, a ceo projekat ubrzo je dobio etiketu "grada duhova".

Sa ekološke strane, paradoks je još izraženiji. Veštačka ostrva nastala su nasipanjem peska preko ogromnih podmorskih livada morske trave, koje imaju ključnu ulogu u apsorpciji ugljenika i borbi protiv klimatskih promena. Njihovo uništavanje zbog izgradnje luksuznih vila i nebodera direktno je suprotno "zelenom" identitetu projekta.

Kako je zabeležio fotograf Sebastian Kastelije, upravo taj kontrast - blještavi neboderi podignuti na uništenom morskom ekosistemu - najbolje oslikava stanje Forest Sitija: zelena utopija pretvorena u betonski kontrast prirodi koju je trebalo da štiti.

Deset hiljada stanovnika umesto sedamsto hiljada

Uprkos pokušajima vlasti da projektu udahnu novi život, realnost se menja sporo. Vlada Johora proglasila je područje posebnom finansijskom zonom sa poreskim olakšicama, poslovnim podsticajima i duty-free režimom, nadajući se da će privući međunarodne investitore.

Međutim, prema procenama, u Forest Sitiju danas živi tek oko 10.000 ljudi - daleko od planiranih stotina hiljada. Brojni poslovni prostori ostaju prazni, a infrastruktura, iako moderna, zjapi nedovršena.

- Forest Siti je trebalo da bude simbol budućnosti, a postao je ogledalo globalne stvarnosti - rasta na dug, projekata većih od potreba i snova koji su se sudarili s tržišnom realnošću - komentarišu analitičari malezijskih medija.

Novi pokušaj oživljavanja

Fotoreporter Mohd Rasfan (AFP) u septembru 2023. snimio je prizore koji gotovo poetski oslikavaju stanje grada: muškarac sam u praznom hodniku tržnog centra, niz zatvorenih prodavnica u nekada glamuroznom hotelu i panoramu nebodera koji se ogledaju u tirkiznom moru - vizuelno veličanstveno, ali bez života.

Malezijske vlasti ipak ne odustaju. Zahvaljujući blizini Singapura, Forest Siti i dalje ima strateški potencijal. Tokom 2024. godine pokrenuta je inicijativa "Special Financial Zone" , sa ciljem privlačenja finansijskih i tehnoloških kompanija kroz povoljniji poreski režim i jednostavnije poslovne procedure.

(Telegraf Biznis/Dnevno)