Petra ima 2 fakulteta, a živi kao podstanar: "60 kvadrata i račune delimo, zbog jednog zahvaljujem gazdi"

Poslednjih godina kirije u Hrvatskoj dostižu rekordne iznose, naročito u Zagrebu i na primorju. Danas više nije neobično da stanodavci za sređen jednosoban stan koji nije luksuzan traže iznos minimalne plate, koja iznosi 850 evra neto. Za mnoge mlade zaposlene to znači da je samostalan život postao finansijski gotovo nedostižan, a sopstveni dom sve dalja ideja. U takvim okolnostima ne čudi što su Hrvati evropski rekorderi po kasnom odlasku iz roditeljskog doma, u proseku ga napuštaju sa 31,3 godine.

Jedna od onih koja je već izgubila nadu da će ikada kupiti sopstveni stan je i 34-godišnja Petra. Ova Zagrepčanka ima dva završena fakulteta, a trenutno zarađuje manje od hrvatske prosečne plate, koja je u novembru prošle godine iznosila 1.498 evra.

Teme za vas

Da je sretnete na ulici, verovatno nikada ne biste rekli da je reč o devojci koja mora pažljivo da broji svaki cent koji zaradi. Visoka i vitka brineta, uvek lepo obučena, ostavlja utisak osobe koja nikada nije morala da razmišlja o tome da li sebi nešto može da priušti. Stvarnost je, međutim, potpuno drugačija.

Živi od svoje plate

U jednom zagrebačkom kafiću pričala je kako se kao mlada, zaposlena žena koja živi isključivo od svoje plate snalazi u Hrvatskoj.

"Sada ulazim u petnaestu godinu podstanarskog života u Zagrebu", kaže na početku.

U grad se doselila sa 18 godina, još 2010.

"U dvadesetim je život sa cimerima zabavan, upoznaješ ljude, stičeš prijatelje i spreman si na prilagođavanje. Ali kada uđeš u tridesete, počneš da želiš sopstveni prostor", započinje svoju priču.

Upravo u trenutku kada je želela da se osamostali, kaže, dogodio se niz kriza: pandemija, zemljotres, inflacija, rast cena i promena valute.

"Sve se poklopilo. Mladi čovek, čak i kada radi i ima volju, danas se veoma teško može osamostaliti. Sa svakim poskupljenjem rastu i troškovi života."

Stan deli sa cimerkom

Petra tačno zna koliko košta stan u kom zagrebačkom kvartu. Tako se garsonjere u Zagrebu danas, kaže, bez problema izdaju za 600 evra, a jednosobni stanovi i za 700 ili više.

"Najskuplji je samački život. Ni sama ne znam koliko sam puta čula, sačekaj, cene će padati. Nažalost, ništa od toga. Što duže odlažeš odluku, cene su sve više."

Stan u kojem trenutno živi košta 700 evra. Deli ga sa cimerkom, pa svaka plaća po 350 evra, dok su režije oko 200 evra mesečno.

"Ukupno stan sa režijama izađe između 900 i 1.000 evra. To je trosoban stan od 60 kvadrata na Črnomercu koji sam uzela 2021. godine, posle korone. Iako mi je vlasnik već dva puta povećao kiriju, osećam se srećnom. Danas bi isti stan koštao 1.200, možda i 1.300 evra."

Ovde joj je lepo i, osim ako se nešto ne promeni, ne planira skoro da se seli. Ovog gazdu, kaže, nije ni videla otkako se uselila u stan, a ranije je sa stanodavcima imala i neprijatna iskustva. Jedan joj je, priča, nenajavljeno dolazio sa drugim porodicama da razgleda stan jer je planirao da ga proda.

Cene naglo porasle

Najteži period bio joj je krajem 2020. i početkom 2021. godine, posle zemljotresa.

"Iz stana sa dnevnom sobom morala sam da pređem u stan bez dnevne sobe i živela sam sa četvoro ljudi. Delili smo isti sprat i isti toalet. Cene su tada naglo porasle i to je bilo jedino što sam mogla sebi da priuštim."

Petra danas zarađuje oko 1.300 evra. Na pitanje da li vidi mogućnost da podigne kredit i kupi stan, kratko odgovara.

"Ne. Nemoguće."

Kaže da bi za kredit morala da ima najmanje 1.500 evra plate, a verovatno i više. Ipak, ne smatra da je potpuno bez perspektive.

"Imam ambicije i verujem da će biti bolje. Mora biti bolje."

Kada bi postojali dugoročni gradski stanovi za izdavanje sa regulisanim cenama i sigurnošću stanovanja, bila bi spremna da ceo život živi u najmu.

"Ja sam tip osobe koji voli slobodu i putovanja. Radije bih živela u najmu nego imala kredit kao omču oko vrata. Kao podstanar mogu da odem u bilo koju državu."

Uprkos visokim troškovima, uspeva nešto i da uštedi.

"Sve je stvar discipline. Neko i sa minimalcem može da odvoji nešto ako se navikne."

Najveća žrtva, priznaje, jeste odricanje od samostalnog života.

"Volela bih da živim sama, ali da sama plaćam sve troškove, to bi bio život na ivici egzistencije. Ovako delim troškove i uspem da odvojim oko 200 evra mesečno, pa jednom godišnje da otputujem. To je kompromis koji za sada ima smisla. Šta će biti posle, videćemo", zaključuje.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)