Za 180.000 € prodaje se čitav etno-kompleks sa jezerom: Evo ko kupuje seoska imanja po Srbiji

Za novac koji je danas potreban za stan u Beogradu, u Srbiji je moguće kupiti čitav etno-kompleks sa sopstvenim jezerom. Na drugom kraju tržišta, međutim, turistička imanja sa restoranima, bazenima i apartmanima dostižu cene od gotovo milion evra.

Ponuda seoskih domaćinstava, salaša i već razvijenih turističkih kompleksa sve je veća, ali iza atraktivnih fotografija krije se biznis koji zahteva mnogo više od kupovine nekretnine.

Teme za vas

Jedan od trenutno najzanimljivijih primera nalazi se u okolini Aleksandrovca, gde se etno-kompleks tik uz sopstveno jezero nudi za 180.000 evra, kako piše Euronews Srbija.

To je iznos za koji se u Beogradu danas teško može kupiti prosečan stan od oko 50 kvadratnih metara. Ali raspon cena na ovom tržištu je ogroman.

U okolini Šapca etno-kompleks se nudi za oko 700.000 evra, dok je u Turiji za objekat sa dva restorana, apartmanima i bazenom potrebno izdvojiti oko 750.000 evra.

Na Zlatiboru je u ponudi krčma sa šest smeštajnih jedinica za čak 950.000 evra.

Kuća od 20.000, ozbiljan posao nekoliko stotina hiljada evra

Kako navode stručnjaci za nekretnine, u Srbiji je registrovano oko 1.600 seoskih turističkih domaćinstava, što je, prema njihovoj oceni, i dalje mala baza u poređenju sa sličnim evropskim zemljama.

Cene, naravno, zavise od toga šta kupac zapravo dobija.

U Vojvodini se kuća za rušenje ili temeljnu rekonstrukciju može pronaći već od oko 20.000 evra, dok se solidna seoska domaćinstva spremna za prijem gostiju kreću između 120.000 i 250.000 evra.

Za ozbiljniji etno-kompleks sa bazenom uglavnom je potrebno najmanje 300.000 evra.

Kod objekata koji već imaju apartmane, restoran i goste, međutim, ne kupuju se samo zidovi i zemlja. Kupuje se praktično već formiran posao.

Ko prodaje etno-sela?

Zanimljivo je i ko danas izlazi iz ovog biznisa.

Prema iskustvu agenata za nekretnine, među prodavcima su često naslednici, ali i ljudi koji su u seoski turizam svojevremeno ušli iz ljubavi i sa idejom o drugačijem načinu života.

Tek kasnije shvate da turističko domaćinstvo nije vikendica u koju se odlazi kada vlasnik ima vremena. Ugostiteljstvo zahteva angažovanje praktično 365 dana godišnje.

Problem prilikom prodaje predstavlja i određivanje cene. Vlasnici u nju neretko uračunavaju godine rada, ulaganja, ali i emotivnu vrednost imanja, dok potencijalni kupac pre svega računa koliko posao može da zaradi.

Zbog toga upravo ovakve nekretnine mogu dugo da čekaju novog vlasnika.

Dijaspora se vraća, a neki investitori izlaze iz stanova

Sa druge strane tržišta pojavljuje se veoma zanimljiva grupa kupaca.

Za ovakva imanja interesuju se ljudi iz dijaspore, posebno iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, a u poslednje vreme i iz Kanade i Australije.

Tu su i parovi između 35 i 50 godina koji žive u gradu, ali žele drugu kuću koja bi makar deo troškova mogla sama da pokrije kroz turističko izdavanje.

Još zanimljiviji trend predstavljaju manji investitori koji novac prebacuju iz gradskih stanova u ruralni turizam.

Razlog je jaka konkurencija kod kratkoročnog izdavanja stanova u gradovima, zbog čega deo njih traži nekretnine sa drugačijom ponudom i manjom konkurencijom.

Među potencijalnim kupcima su i ugostitelji koji žele da prošire posao ili postojeći koncept presele iz grada u prirodu, kao i strani državljani.

Svi hoće Frušku goru, a najviše se nudi Banat

Ponuda i tražnja, međutim, često se nalaze na potpuno različitim mestima.

Najviše objekata nudi se upravo tamo gde ima najmanje stanovnika - oko Zrenjanina, Kikinde, Alibunara, Bele Crkve i Plandišta, ali i u Mačvi i delovima južne, istočne i jugoistočne Srbije.

Kupci, sa druge strane, najčešće gledaju Frušku goru, Vrdnik i Irig, kao i vinski i dunavski pojas oko Sremskih Karlovaca, Čerevića i Banoštora.

Tražena su i mesta uz Dunav prema Beogradu, poput Čortanovaca, Beške i Slankamena.

Oni koji žele autentičnu vojvođansku priču gledaju salaše oko Sombora, Palića i Subotice, dok su van Vojvodine među najpoželjnijim lokacijama Zlatibor, Mokra Gora, Tara i Divčibare.

Jedna stvar može da obori prodaju više od cene

Kupcima nije važna samo kuća. Traže struju, vodu i internet, urednu dokumentaciju, dobar pogled, blizinu reke ili jezera, ali pre svega - dobar prilaz.

Prema iskustvu agenata, loš put može da obori više prodaja nego visoka cena.

Ako objekat treba da živi od vikend gostiju, prednost imaju lokacije udaljene između 45 i 60 minuta od Beograda ili Novog Sada.

Kada putovanje traje duže od dva sata, kupci već očekuju ozbiljan razlog da gost krene toliko daleko - planinu, banju, nacionalni park ili sadržaj koji ne može da pronađe bliže gradu.

A upravo tu leži možda i najvažnija računica za svakoga ko pomisli da je etno-kompleks od 180.000 evra automatski bolja kupovina od gradskog stana.

Cena nekretnine je samo početak. Da bi seoski turizam postao profitabilan biznis, potrebni su stalna popunjenost, radna snaga, održavanje i nova ulaganja - tokom čitave godine.

(Telegraf Biznis/Euronews Srbija)