Tajna vojvođanskih kuća: Zašto su građene sa dva ulaza i zbog čega danas ponovo imaju smisla

Iako spolja često deluju kao jedna prostrana porodična kuća, pojedini tradicionalni objekti u Vojvodini zapravo su od samog početka projektovani i građeni sa dve potpuno odvojene stambene celine. Ovakvo arhitektonsko rešenje omogućavalo je srodnicima da ostanu na istom ognjištu, a da istovremeno sačuvaju privatnost i samostalnost u svakodnevnom životu.

Dva ulaza i ajnfort kapija za suživot dve porodice

U bogatom nasleđu vojvođanskog graditeljstva izdvaja se više tipova objekata, među kojima su posebno prepoznatljive preke, odnosno takozvane švapske kuće, čiji je razvijeni oblik bio izrazito zastupljen početkom 20. veka.

Teme za vas

Kako navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, pojedini objekti ovog tipa podizani su kao dvojne celine pod jednim krovom. U njima su krov nad glavom najčešće delila dva brata sa svojim porodicama nakon ženidbe, ostajući zajedno na porodičnom imanju.

Unutrašnja podela bila je precizno definisana:

• Svaka strana imala je sopstvenu stambenu jedinicu i zaseban ulaz.
• Zajednički su uglavnom ostajali tavan i prostrano dvorište.
• Središnji element često je bila masivna ajnfort kapija - širok natkriveni prolaz za zaprežna kola koji je fizički odvajao dva stambena krila.

Sama postavka ulaza zavisila je od porodične raspodele. Simetrična rešenja primenjivana su kada su imanje ravnopravno delila dva brata, dok su asimetrične kuće imale manji odvojeni deo, obično namenjen sinu koji se osamostaljivao i zasnivao porodicu u sklopu roditeljskog placa.

Zašto su vojvođanske kuće građene uske i dugačke?

Prepoznatljiva silueta vojvođanskih kuća nije bila samo pitanje tadašnje mode i estetike, već direktna posledica ušoravanja sela i specifične parcelacije zemljišta.

Objekti su postavljani po dužini parcele, dok je uža strana (kalkan) gledala ka ulici. Takav raspored obezbeđivao je maksimalnu uštedu prostora na izduženim placevima, ostavljajući dovoljno mesta za dvorište, ekonomske zgrade, štale i druge poljoprivredne objekte neophodne za funkcionisanje gazdinstva.

Unutrašnjost je pratila jednostavan niz – sobe su se nadovezivale jedna na drugu, dok se celom dužinom dvorišne strane pružao natkriveni trem (gonak). Trem je imao dvostruku funkciju: služio je kao otvoreni hodnik koji povezuje prostorije i kao centralno mesto za rad i odmor tokom prolećnih i letnjih meseci.

Prilagođavanje savremenom dobu: Od seoskog doma do dva stana

Nekadašnji model života više generacija na istom imanju danas dobija novu, savremenu primenu. Zahvaljujući zatečenoj organizaciji prostora, stare vojvođanske kuće pružaju mogućnost lake adaptacije u dva potpuno nezavisna stana, piše BizPortal.

Ovakav pristup pokazuje se kao vrlo praktičan za porodice koje žele da očuvaju nasleđeno imanje, obezbeđujući poseban stambeni prostor za decu ili starije roditelje. Takođe, odvojeni deo sve češće se preuređuje u apartman za izdavanje, naročito u vojvođanskim mestima sa razvijenim seoskim turizmom.

Arhitektura koja čuva svedočanstvo o prošlosti ravnice

Tradicionalna vojvođanska kuća nije samo građevinski objekat već dokument nekadašnjih društvenih i porodičnih odnosa. Detalji poput prostranih tremova, ajnfort kapija i dvojnih ulaza svedoče o specifičnom načinu života u ravnici, gde su se poštovali i zajedništvo i lični prostor.

U vreme kada raste interesovanje za održivo stanovanje i rekonstrukciju istorijskih objekata, ovakve građevine ponovo dobijaju na značaju. Umesto rušenja i izgradnje tipskih objekata, njihovo obnavljanje omogućava da se očuva autentični identitet vojvođanskih sela, uz puno prilagođavanje zahtevima modernog života.

(Telegraf Biznis)