Poslodavci vs. sindikati: Raskol oko 1.000 dinara, hoće li nam minimalac biti kao nekima plata?

Minimalna zarada u Srbiji biće povećana, uvereni su predstavnici i sindikata i poslodavaca koji su govorili za naš portal. Najveća tačka razmirica je njena visina, odnosno cifra nešto veća od 1.000 dinara. Istovremeno, neminovno je da minimalac povuče ostale zarade, kažu naši sagovornici, ali da li je to teror nad tržištem je drugo pitanje

Većanje oko minimalca u Srbiji već je počelo, a juče je ministar rada Zoran Đorđević saslušao argumente sindikata za povećanje minimalne zarade.

Zvanični pregovori kreću od ponedeljka, i sindikati, kako tvrde, neće odustati od svojih zahteva i insistiraće da za narednu godinu minimalna cena rada bude povećana sa oko 27.280 dinara na 33.000 do 34.000 dinara, što je povećanje od 11 odsto. Poslodavci, s druge strane, misle da to nije relano, nude rast od 1.620 dinara, što je oko 6 odsto.

MINIMALAC ĆE SKOČITI, ALI IMA NEŠTO SPORNO

- Očekujemo povećanje, to nije sporno. I prošle godine napravljen je dogovor između svih učesnika SES-a, da minimalna zarada dostigne nivo potrošačke korpe i to je što mi tražimo - da se ove naredne dve godine postigne taj nivo. Ono što postaje problematično jeste da to navodno nije bilo od one godine, nego od ove tri godine. Videćemo kako će se i šta dešavati. Sigurno je da će povećanja biti. I nadamo se da će biti u pristojnom iznosu - rekao je za Telegraf Biznis predsednik saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubiša Orbović.

On podseća da je i do sada povećena minimalna zarada, odnosno, zbirno 28, 8 odsto, što je, ističe zavidni procenat u odnosu na raniji period.

- Ranije smo samo jedne godine bili dostigli zaradu (po satu) visine od jednog evra, sada je to 1, 32, evra, očekujemo da će za narednu godinu biti više od 1, 5 evro. Insistiraćemo da se priđe tom nekom iznosu, i da se dostigne nivo potrošake korpe - kaže Orbović.

Na konstataciju da poslodavci nisu oduševljeni toj idejom, on navodi da je zapravo reč o jednom čoveku.

- Ima jedan čovek iz Unije poslodavaca koji vrti uvek istu priču. Oni koji su ozbiljni, podržavaju i misle da treba još više povećavati minimalne plate u Srbiji, i generalno zarade, jer veći nam je problem što nemamo ljudi, što odlaze van da rade, i to je veći problem od ove visine zarade - ističe on.

"POSLODAVCI IGRAJU JEDNU DRUGU IGRU"

Prema njegovim rečima, poslodavci igraju na jednu drugu, a to da je traže dobit za sebe, da ih država oslobodi poreza i doprinosa.

- Govorimo o 350.000 ljudi kada je reč o minimalnoj zaradi, a oslobođamo sve poslodavce, to je dva miliona ljudi. A pogledajte koliko imaju dobit poslednjih godina, možda ima prostora da se ona malo poštenije raspodeli - poručuje on.

Privreda za to baš i nema prostora, misli počasni predsednik Unije Poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. Kako je rekao za Telegraf Biznis, ne bi trebalo da trošimo više nego što možemo da proizvedemo.

- Sindikati uvek traže više nego što bi to moglo u makroekonomskom smislu da se smatra realnim. Unija poslodavaca nije protiv toga da minimalna zarada bude veća, međutim, ona inicira povećanje svih ostalih zarada, posebno onih koji su u zoni ispod proseka - dodaje Atanacković.

Kako je rekao, poslodavci su saglasni da se može odgovoriti relativno pozitivno na ono što se sindikati traže, a ne isključivo na bazi toga da to poveća troškove privrede i da je dovede do lošijeg položaja nego što je trenutno.

Ističe i da privrednici očekuju da u narednim godinama dobiju pogodnosti, odnosno umanjenje određenih davanja kako bi mogli da razvijaju dalje proizvodnju.

"PRIVREDA JE OSETLJIVA STVAR, NE MOŽE SE SAMO ZAHVATATI OD NJE"

- Da imamo neku budućnost, a ne samo da čekamo da nam dođu strani investitori i donesu novac. Dakle, ukoliko postoji mogućnost, a čini mi se da da, da se iz nekih drugih sredstava obezbedi to što bi poslodavci trebalo da daju da onda u tom slučaju bi se moglo doći do dogovora - kaže on.

Atanacković kaže da je i pitanje i budžetskih mogućnosti, a da je najveći poslodavac kod nas dalje država koja ima ograničene mogučnosti, na isti način kao i privreda.

- Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogli da utičemo na sve plate, a to se gleda i kroz druge mogućnosoti, kao što je BDP i rast privrede. Privredni rast bi dogodine mogao biti 4 odsto, to je prag tog povećanja, i da inflacija bude i 2 odsto, to je 6 odsto, i to je ono što jeste realno - objašnjava on.

DA LI ĆE MINIMALAC DIĆI I OSTALE PLATE?

Ponavlja da minimalac povlači druge zarade, ali da je pitanje koliko će privatni sektor to želeti.

- Neki će morati, ili će svi morati, a to što će neki da moraju napraviće gašnje firmi. Ako smo svesni toga da su se u minulim godinama gasila mnoga preduzeća da su ona ostajala dužna svojim zaposlenima, ukoliko se zahvatanja iz privrede povećaju, neka preduzeća koja su u boljim stanjima će to da prežive. A ona koja su na granici preživljavanja imaće negativni scenario - kaže Atanacković.

Ekonomija i privreda je osetljiva oblast, dodaje.

- Kod nas se prihodi firmi ne povećavaju za dest odsto godišnje, to je činjenica. Treba biti oprezan, moguće da ima skrivenih mesta koja neće uticati na privredu - kaže i podseća na što je vlada uradila kada je kopenzovala povećanje minimalnog neoporezovanog dela ćime je vraćen onaj trošak koji su povećano imali poslodavci.

"NE MOŽETE NEKOG DRŽATI VIŠE NA 30.000 RSD, PA NI NA 33.000"

- Ako je sada prosek minimalca 27.000 i ako se podigne na 30.000 onda je preko onoga što privreda stvara. Neko ko ima sada platu 30.000 ove godine, kada se poveća minimalac na 30.000. ne možete ga ostaviti na 30, nego bar na 33.000, onaj ko je imao 33.000, ide na 36.000, 37.000 dinara - priča Atanacković.

S druge strane, samo povećanje ukupnih plata odgovara privredi zbog prometa i sl, ali ne može preko toga, jer kako dodaje, to izaziva inflaciju.

- A svi se sećamo toga kada smo štampali pare koje nisu ništa vredele -

Da je to delikatna tema o koje bi trebalo biti oprezan i voditi računa o svim učesnicima u privrednom životu, misle i drugi privrednici.

Direktor Mone, Tomislav Momirović kaže za naš portal da su se oko toga koplja više puta polomila i preko njihove kičme.

- Svako veštačko određivanje cena od strane vlade i sistema je nasilje nad tržištime i umanjenje budućih investicija. Ako će se podizati minimalac, on treba da bude maksimlano na nivou inflacije. Jer je ovde produktivnost jako mala - kaže Momirović.

On se takođe osvrće na činjenicu da je prosek plate u mnogim manjim gradovima u Srbiji, posebno van Beograda, tek nešto veća od 30.000 dinara.

- Šta će da se desi ako privrednici zbog troškova i dugovanja zatvore svoje firme? Skočiće plate? Ne, delikatna je tema, a ljudi koji nisu u privrednom svetu pristutni, teže to razumeju - rekao je on.

U ovom stavu je sa predstavnicima privrede saglasan Orbović:

- Neminovno je da dođe do povećanja drugih plata. Međutim, prosečna plata ne raste brzinom kojim raste minimalna zarada. Sve veći broj ljudi ulazi u taj okvir minimalne zarade što je vrlo problematično. Videćemo kako će privatni sektor reagovati na to, ali za javni je već najavljeno povećanje plate - rekao je Orbović.

VIDEO: Evo koliku platu bi sebi dali Beograđani

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)