Dan je štednje: Koliko vi uspevate da sklonite sa strane?
Svetski dan štednje, ustanovljen 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, obeležava se danas u Srbiji.
Na ovaj dan je na skupu bankara osnovan Međunarodni institut za štednju i ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada na razne načine obeležavaju banke i finansijske institucije.
Tog dana i tokom Nedelje štednje koja traje prve sedmice novembra, banke i finansijske institucije u Srbiji utrkuju se da ponude građanima što veće povlastice i usluge da bi ih privukli da štede.
Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva.
Narodna Banka Srbije je i ove godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje koja još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.
Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast, navodi se u saopštenju NBS povodom Svetskog dana štednje, koji se tradicionalno obeležava 31. oktobra.
Iz centralne banke ističu da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od oktobra 2018.), štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30 procenata.
Devizna štednja stanovništva takođe ostvaruje permanentan rast i prema poslednjim raspoloživim podacima dostigla je 10,6 milijardi evra. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.
U Narodnoj banci predočavaju da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa, što, kako kažu, ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem.
Takođe podsećaju i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta. Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina, ocenjuje se u saopštenju, doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko dva odsto.
Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko 1,0 procenat, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.
Odgovorite nam u našoj anketi: Koliko vi uspete da uštedite?
(Telegraf Biznis)