"Vaš račun je 699,99 dinara": Smeju li trgovci da zaokruže cenu kada vam naplaćuju?

Iako je odavno izbačena iz upotrebe, "para", stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u skoro svim prodajnim mestima u Srbiji

Naša zemlja i dalje iskazuje cene u apoenima koje nema, a iz Udruženja potrošača kažu da je to marketinški trik, kako kako bi građani imali iluziju da je nešto "na akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.

Teme za vas

Koliko puta vam se desilo da trgovac čita cenu sa "4 devetke" na kraju, a vama jednostavno dođe da ga pitate zašto ne zaokruži broj?

Odgovor je jednostavan: ne sme.

Ne samo što je ovako formirana cena stvar marketinške strategije, već su i trgovci "obučeni" da je baš tako izgovaraju, iako kusura u realnosti nikada nema.

- Desilo mi se pre neki dan, kada sam kupovala prašak, da prodavac kaže "Vaš račun je 699,99 dinara". Nasmejala sam se i rekla: "Dobro, znači 700 dinara", na šta je on odgovorio da ne sme tako da mi pročita cenu, jer su dobili nalog da ne zaokružuju cifre - priča nam L.S. (49) iz Beograda.

S druge strane, cene formirane sa "4 devetke" na kraju - koje viđamo uglavnom kada su akcije i popusti - često umeju da zbune kupce. Iako kusura, dakle, nema, trgovci kažu da marketing i psihologija u svemu igraju važnu ulogu - tako da cena izgleda niža.

Kada gledate reklame nekog trgovinskog lanca, sigurno ste isto tako primetili da se cene naglašeno izgovaraju sa "4 devetke" na kraju, kako biste se "što duže zadržali" na određenom proizvodu.

Osim toga, cenu podsvesno tumačimo kroz prvu cifru, a ne poslednje. Shodno tome, iako je navedeni račun drastično bliži cifri 700, mi ga podsvesno vezujemo uz broj šest, odnosno 600.

Otkud "para"

Kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, kovani novac apoena od pet para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. i 1996. godine i kovani novac apoena od 10 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17. marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.

Takođe, kovani novac apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. jula do 31. decembra 2005. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine.

U opticaju je i dalje ostao kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine. Kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. oktobra do 31. decembra 2007, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008. Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenog apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu od 1. novembra 2007. zaokružuju se u rasponu: od 1 pare do 50 para na 0 para i od 51 pare do 99 para na 1 dinar.

Još 4 top trika koji pospešuju prodaju

Kupci obično dođu u radnju ili šoping centar po ono što im zaista treba, a onda kupovina ode i u nekom drugom smeru. Kupe i ono što im nije neophodno i u prodavnici se zadrže duže od planiranog. Postoje razlozi za to.

Mimo specifičnog formiranja cena, premeštanja asortimana s vremena na vreme, i označavanja proizvoda sa kratkim rokom trajanja - koji vas zbog niske cene mame da ih kupite, ovo su još neke taktike koje prodavcima na duže staze uvećavaju profit, a da vi, kao kupac, toga možda i niste svesni.

1. U trgovačkim centrima nema satova, u radnjama nema prozora, kako biste "izgubili pojam o vremenu" i tome koje je doba dana.

2. Mekani tepih, fina muzika, prijatna temperatura - o tome se takođe misli.

3. Ako kupujete u modnoj radnji, kabine se obično nalaze na suprotnoj strani ulaza, kako biste "prošetali" celom radnjom i videli što više proizvoda.

4. Najskuplji proizvodi se uvek nalaze u visini vašeg pogleda, dok su oni jeftiniji - na dnu rafova.

(Telegraf Biznis)