Od januara kafa u svetu poskupela za 70%: Šta diktira rast cena i da li je opravdan?

Između ostalog, potražnja je ogromna i ponuda ne može da je "sustigne", a to pomera cene naviše

Cene hrane nastavljaju trend rasta usled i dalje prisutne pandemije kovida-19, poremećaja u lancima snabdevanja, manjka zaliha, ali i radne snage, zatim suša u određenim delovima sveta, poput Brazila, i tome slično. Faktora je mnogo.

Krajem jula ove godine pisali smo o poskupljenjima na raznim nivoima, kada je reč o prehrambenoj industriji, a tadašnje prognoze su ukazivale na to da će opšti rast - povećati i cenu kafe u kafićima i maloprodaji, i posredno uticati na rad 125 miliona ljudi širom sveta koji od kafe zarađuju za život.

Teme za vas

Skoro puna dva meseca kasnije, cene se ne smiruju. Industrija kafe je posebno uzdrmana, a ne treba zanemariti ni podatak sa sajta statista.com da je tokom 2020/21, na globalnom planu, konzumirano oko 166,63 miliona pakovanja kafe od 60 kilograma, što je blagi rast u odnosu na 2019, kada je brojka iznosila 164 miliona.

Dakle, potražnja je ogromna, i ponuda ne može da je "sustigne", a to pomera cene naviše. Naša zemlja se, pritom, prema potrošnji kafe nalazi pri vrhu svetske liste, a primarno pijemo tzv. tursku (tradicionalnu) kafu.

Zašto kafa poskupljuje?

Na cenu kafe, kao što smo pomenuli, utiče nekoliko faktora: na prvom mestu, reč je o godišnjem prinosu na ključnim tržištima (Brazil - arabika, Vijetnam - robusta), zatim, zakon ponude i potražnje, vremenski uslovi, pandemija, a u svemu "prste" umeša i politika.

Vodeći investicioni fondovi, takođe, kupuju određene količine kafe, onda čekaju pravo vreme na tržištu kada cene kafe porastu, kako bi je prodali i ostvarili zaradu. Naravno, čitav taj ciklus ili spoj faktora naposletku utiče na potrošača, odnosno finalnu cenu - koju platimo u marketu.

Ipak, povećanja su nekada neminovna, ali i privremena. Recimo, brazilske nepogode, odnosno mraz, direktno su uticale na rast cena, jer je prinos za narednu godinu manji za 50 miliona vreća. S druge strane, transport je postao mnogo skuplji, o čemu je i Telegraf Biznis nedavno pisao.

Dok kafa putuje s jednog kontinenta na drugi, a menjaju se i cene pakovanja, sortiranja, distribucije i carinjenja robe, a potrošač sve to kasnije oseti preko svog novčanika. Zapravo, od januara do septembra ove godine, cena kafe je skočila za skoro 70 odsto (tačnije, za 68 procenata).

Da je neka vrsta kafe luksuz, dokazuju i cene u kafićima, budući da razni kafeni specijaliteti koštaju kao jedan manji obrok. S druge strane, zanimljivo je da Kostolčani mogu da kupe najviše espresa.

(Telegraf Biznis)