5 stvari koje su banke u Srbiji počele još skuplje da naplaćuju: Danas važna odluka koja treba da ih obuzda
Zbog dve stavke klijenti banaka su rezigrirani - naplata rate prema trgovcima i uvođenje provizije na onlajn plaćanja
Prvi dan avgusta je klijentima jedne banke doneo nove, više naknade i provizije za korišćenje tekućih računa, platnih kartica i drugih bankarskih usluga. Uskoro, stupa na snagu i novi tarifnik druge banke.
Iako, kako je potvrđeno za naš portal, nema govora o navodnom dogovoru o povećanju cene, činjenica je da su pojedine njihove usluge drastično skuplje.
Skočilo je održavanja računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenju bankomata i drugih usluga.
Banke su mahom podizale provizije ili čak uvodile provizije na usluge koje nikada nisu naplaćivale. Na primer, provera stanja na računu na bankomatu je do skoro bila besplatna usluga, a sada košta 15-30 dinara. Neke banke počele su da naplaćuju uručivanje platne kartice u ekspozituri, već odavno se naplaćuju SMS poruke, a prethodnih meseci posebno je razbesnelo klijente uvođenje naplate plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva pa sada jedna transakcija košta tridesetak dinara.
Dodatno, ukoliko želite da prensete određnu svotu na račun drugog, koštaće vas to 20 dinara. Cene održavanja računa kreće se od 200 do 1.000 dinara sve u zavisnosti od toga koje sve usluge su obuhvaćene, što ih čini i teško uporedivim.
Jedan od razloga, što su banke napravile korekcije cena za pojedine bankarske usluge jeste da klijente preusmere da te usluge umesto fizički koriste digitalno, rečeno nam je ranije u UBS, ipak, da li je to dovoljno opravdanje da se uvede naplata plaćanja elektronskim putem?
Osim toga, i rata kredita u dinarima, odnosno visina kamate, veća je od ovog meseca. Naime, zbog značajnog povećanja referentne kamatne stope NBS koja je sa jedan odsto u martu otišla na sadašnjih 2,75 odsto, banke na domaćem tržištu podigle su stope dinarskih pozajmica.
NBS reaguje na inflatorne pritiske
Spuštanje referentne stope NBS je dosta pojeftinilo dinarske kredite, čije su se kamate sa 23 odsto godišnje spustile na sedam-osam odsto.
Međutim, tom periodu sada je očigledno došao kraj. Nažalost, podizanje cena uvek je išlo brže od njihovog spuštanja, pa se može očekivati da će gotovo svakog meseca rate kredita rasti, a pogotovo ako se istim tempom nastavi podizanje referentne stope NBS.
To bi mogla biti jedna od mera koju ćemo danas čuti na konferenciji koju organizuje NBS. Centralna banka će ujedno setom mera, a kako je najavljeno danas odgvoriti na sve glasnije žalbe korisnika.
NBS je istakla da od banaka očekuje da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, „zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata“.
Takođe podsećaju da je NBS ranije uvela zakonsku obavezu banaka da informišu klijenta o naplaćenoj naknadi nakon izvršene tranksacije, da dostave pregled naknada kao deo predugovorne dokumentacije, da jednom godišnje dostave ukupan naplaćeni iznos svih naknada i kamata po različitim uslugama i objavila je naknade svih banaka na internet prezentaciji NBS kako bi građani mogli na jednostavan način da se informišu i uporede ih pre nego što posete banku.
Takođe, banke su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike. I to dva meseca ranije. A kako da prođete jeftinije čitajte u našem posebnom tekstu.
(V.B.)