Zašto keš čak ni u naprednim zemljama, možda, nikada neće otići u istoriju? (ANKETA)

Nemačka Bundesbanka računa na to da gotovina neće nestati, barem ne još. Ali, više će se plaćati digitalno

Verovatno se niko nikad nije zarazio koronom jer je dodirnuo papirni ili kovani novac, barem nijedan slučaj nije potvrđen. Ali, u doba pandemije, zaista je bilo prodavnica koje ne samo da su mušterije podsticale da koriste karticu ili plaćaju preko telefona, nego su i odbijale gotovinu. To je slučaj u Nemačkoj i ostalim razvijenim zemljama, poput onih na severu Evrope.

Doba pandemije je, bez sumnje, proširilo bezgotovinski način plaćanja: prema istraživanju instituta EHI iz Kelna, 2017. je u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a prošle godine je palo na samo 37,5 odsto, piše DW.

Teme za vas

Digitalni transfer je, naime, sve jednostavniji i popularniji i ne bi bilo prvi put da se potpuno promenio način razmišljanja o novcu. Nemačka je, zapravo, sve do 1975. imala i kovanicu od plemenitog materijala – „stara“ kovanica od pet maraka je bila od legure srebra, u doba kad je još jedva igde bilo zlatnika i srebrnjaka kao u starim danima.

Ali, podrška „običnom“ novcu stigla je pre neki dan iz Bundesbanke, nemačke centralne banke. Tamo je predstavljena studija „Gotovina budućnosti“, gde se analiziraju prednosti i nedostaci mogućih scenarija budućnosti.

Prvi je „hiperdigitalni svet plaćanja“ u kojem je gotovina praktično nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, ili njime nešto platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno. Druga vizija je „renesansa gotovine“, gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka – zavisite od ispravnog uređaja i interneta, osetljivost na napade hakera, a lako se može znati šta ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema.

Međutim, u doba kad se čini da jedva iko mari koliko je „proziran“ njegov privatni život, najverovatniji je treći scenario: „Postupni nestanak hibridnog načina plaćanja.“

Što zbog komocije, ali i zato jer je bankama skupo da drže bankomate, pa je i do gotovine sve teže doći, u dogledno vreme će postojati oba načina plaćanja, iako će bezgotovinsko biti sve raširenije.

Predsednik Bundesbanke, Burkhard Balc, svestan je da je „svet novca u Nemačkoj i u Evropi u promenama“, ali kaže i da je dužnost centralne banke da zajamči nesmetan promet novca. Svim centralnim bankama je gotovina poduhvat - treba štampati, ali onda i čuvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogućih nedaća.

Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uništen... A, zapravo, sav novac koji „ima“ neka država ionako nikad nije potreban u papiru – štampa se tek deo imetka.

Balc govori i o svojevrsnom paradoksu: Nemačka je prisiljena da štampa sve više novca jer očito mnogi, ipak, i velike iznose drže pod slamaricom.

Na početku emisije evra, Nemačka je štampala 165 milijardi evra, sad je to već gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No, u načelu, i Balc je zagovornik „hibridnog“ oblika: dobro je imati i digitalni i „pravi“ novac.

(Telegraf Biznis)