Hrvatska zakonom uvodi besplatne bankarske račune – da li je sličan model moguć i u Srbiji?

U Hrvatskoj se trenutno vodi ozbiljna rasprava o uvođenju besplatnih osnovnih bankarskih računa za građane, što predstavlja značajnu promenu u pristupu finansijskim uslugama.

Prema predlogu zakonskih izmena koji je stigao pred Hrvatski sabor, svi građani sa redovnim primanjima (poput plata, penzija ili stipendija) moći će da otvore, koriste i zatvore bankovni račun bez ikakvih troškova. Pored toga, biće omogućeno besplatno korišćenje mobilnog ili internet bankarstva (u zavisnosti od izbora korisnika), kao i besplatno podizanje i polaganje gotovine.

Teme za vas

Ova mera trebalo bi da stupi na snagu početkom 2026. godine, a kako navode iz Ministarstva finansija Hrvatske, cilj je da se svim građanima omogući lakši pristup osnovnim finansijskim uslugama, bez nepotrebnih administrativnih i bankarskih naknada.

Zašto se uvodi ovakav model?

Inicijativa dolazi kao odgovor na rastuće troškove koje banke naplaćuju korisnicima – uključujući mesečne naknade za vođenje računa, provizije za uplate i isplate, kao i naplatu korišćenja mobilnog bankarstva.

Građani sa nižim primanjima često su najpogođeniji ovakvim naknadama, pa je cilj ove reforme da se osigura finansijska inkluzija i da svi imaju pristup osnovnim uslugama bez dodatnog finansijskog opterećenja.

A šta je sa Srbijom?

U Srbiji trenutno ne postoji zakonski okvir koji bi građanima garantovao besplatne tekuće račune, ali postoje određene mere koje idu u tom pravcu.

Na primer:

Nacionalna banka Srbije (NBS) je uvela pravilo da svaka banka mora da ponudi "dinarski osnovni paket usluga" koji uključuje tekući račun, debitnu karticu i elektronsko bankarstvo po fiksnoj i pristupačnoj ceni – trenutno je to oko 150 do 200 dinara mesečno.

Takođe, NBS je ograničila maksimalne naknade koje banke mogu naplatiti za pojedine usluge.

Međutim, potpuno besplatni računi nisu zakonom propisani, već zavise od komercijalne politike banaka.

U praksi, to znači da:

Građani mogu pronaći promotivne ponude određenih banaka koje nude besplatno vođenje računa tokom prvih godinu dana ili pod određenim uslovima (na primer, minimalan mesečni priliv).

Ali većina korisnika i dalje plaća mesečne naknade, kao i dodatne provizije za različite transakcije.

Može li Srbija slediti hrvatski primer?

Tehnički – da.

Ako bi postojala politička volja i podrška od strane regulatornih tela poput NBS-a i Ministarstva finansija, sličan model bi mogao biti primenjen i u Srbiji. Ključni koraci bi uključivali:

- Zakonsku obavezu za banke da omoguće osnovni besplatni račun za građane s redovnim prihodima;

- Jasno definisane uslove i kriterijume za tu uslugu;

- Usklađivanje sa evropskim direktivama o finansijskoj inkluziji.

Dok Hrvatska pravi korak ka finansijskoj dostupnosti za sve, Srbija za sada ostaje na pola puta – sa povoljnim, ali ipak ne besplatnim bankarskim uslugama. Ukoliko bi se javna rasprava o ovom pitanju pokrenula i kod nas, to bi moglo značiti značajno olakšanje za najsiromašnije slojeve stanovništva, ali i smanjenje keš ekonomije kroz podsticanje korišćenja elektronskih servisa.

(Telegraf Biznis)