Zamrznuto jelo iz supermarketa domaći restorani naplaćuju kao zlato: Evo kolika je RAZLIKA

Pomfrit je možda najobičniji prilog na meniju, ali je istovremeno jedan od najprofitabilnijih proizvoda u ugostiteljstvu. Hrskav spolja, mekan iznutra i gotovo univerzalno prihvaćen, on je savršen primer kako se jeftina industrijska sirovina pretvara u papreno naplaćen proizvod čim pređe prag restorana.

U supermarketima širom Srbije smrznuti pomfrit je lako dostupan i relativno povoljan. U zavisnosti od brenda, porekla i kvaliteta, kilogram ovog proizvoda najčešće košta nekoliko stotina dinara, a često je na akcijama i još jeftiniji. Drugim rečima, reč je o robi koja spada u najnižu cenovnu kategoriju prehrambenih proizvoda, sa stabilnom ponudom i masovnom proizvodnjom.

Teme za vas

Međutim, trenutak kada se isti taj pomfrit nađe u fritezi restorana ili fast-food lokala, njegova vrednost se višestruko menja. Standardna porcija, koja u praksi retko prelazi 150 do 200 grama, u ugostiteljskim objektima se naplaćuje onoliko koliko u prodavnici košta čitav kilogram. I tu se otvara ključno ekonomsko pitanje: da li je reč o preteranoj marži ili o realnoj ceni usluge?

U popularnim lancima brze hrane, jedna manja porcija pomfrita košta oko 230 do 250 dinara, dok srednja porcija (125 g) iznosi oko 320 dinara, a “kofica” pomfrita, veća porcija od oko 240 grama, može se naplatiti i 370 dinara ili više, u zavisnosti od restorana i učestalosti promo ponuda.

Van lanaca brze hrane, u klasičnim kafićima i restoranima Beograda cena pomfrita uz glavno jelo ili kao samostalni prilog obično varira od oko 400 do 700 dinara, u nekim modernijim bistroima ili sa dodatnim sastojcima (parmezan, aioli, začini) može dostići i oko 490 dinara ili više.

Iz ugla ugostitelja, pomfrit nije samo krompir isečen na trake. To je proizvod koji podrazumeva trošak ulja, električne energije ili gasa, rada zaposlenih, zakupa prostora, poreza, opreme, higijenskih standarda i ambalaže, naročito kada je u pitanju dostava. Sve to se ugrađuje u cenu jedne porcije, koja za potrošača izgleda jednostavno, ali za objekat predstavlja deo složenog sistema troškova.

Ipak, činjenica ostaje da je pomfrit jedan od proizvoda sa najvećim procentualnim razlikama između nabavne i prodajne cene. Od jednog kilograma smrznutog pomfrita može se dobiti više porcija, a kada se svaka od njih naplati višestruko skuplje od ulazne cene sirovine, jasno je zašto ugostitelji ovaj prilog vide kao sigurnu zaradu. On se lako priprema, brzo prodaje i gotovo nikada ne ostaje neprodat.

Za potrošača, razlika između cene u prodavnici i cene u restoranu često deluje nelogično, ali je ona zapravo ogledalo šire ekonomske slike. U restoranima se ne plaća samo hrana, već vreme, komfor i iskustvo, čak i kada je u pitanju nešto tako jednostavno kao pomfrit.

Zato pomfrit nije samo prilog uz pljeskavicu ili burger. On je mali ekonomski fenomen, dokaz da u savremenoj ekonomiji vrednost proizvoda ne određuje ono od čega je napravljen, već gde, kako i kome se servira.

(Telegraf Biznis)