Evo zašto vam račun za struju stalno raste: 90% Srba ne zna za ovu grešku

Budimo iskreni, otvaranje računa za struju poslednjih meseci za mnoge liči na vožnju rolerkosterom, ali onim nimalo zabavnim. Uz visoke cene energije, pitanje kako smanjiti potrošnju električne energije više nije stvar dobre volje, već finansijska nužnost za većinu domaćinstava u Srbiji.

Dobra vest je da za stvarne uštede nisu potrebne radikalne promene načina života. Dosledna primena nekoliko jednostavnih i pametnih navika može značajno smanjiti potrošnju kilovat-sati, umanjiti ugljenični otisak i ostaviti više novca u kućnom budžetu. Ovaj vodič donosi konkretne savete – od brzih svakodnevnih prilagođavanja do dugoročnijih ulaganja.

Teme za vas

Vodič po prostorijama: gde se kriju najveće uštede

Manji mesečni račun snažan je motiv, ali smanjenje potrošnje energije ima i širi značaj. Manja potrošnja znači i manje emisije ugljen-dioksida, čime domaćinstva direktno doprinose klimatskim ciljevima i održivijem energetskom sistemu. Reč je o retkoj situaciji u kojoj svi dobijaju – i građani i životna sredina.

Pokušaj promene svih navika odjednom često deluje obeshrabrujuće. Mnogo je efikasnije krenuti postepeno i posmatrati dom prostoriju po prostoriju, jer se najveće uštede često kriju u svakodnevnim rutinama koje prolaze neprimećeno.

Kuhinja - mali potezi, velike razlike

Kuhinja je srce doma, ali i jedan od najvećih potrošača električne energije. Korišćenje poklopaca na loncima ubrzava kuvanje i smanjuje potrošnju struje, dok su za manje obroke mikrotalasna rerna ili friteza na vruć vazduh znatno efikasnije od zagrevanja cele rerne. U mnogim slučajevima prethodno zagrevanje rerne nije ni potrebno, iako se često radi iz navike.

Uštede su moguće i kod pranja. Pranje veša i sudova na 30 stepeni danas je sasvim dovoljno efikasno, jer su deterdženti prilagođeni nižim temperaturama. Mašine treba uključivati tek kada su pune, a eko-programi, iako traju duže, troše znatno manje energije i vode, što se dugoročno jasno vidi na računima.

Dnevna soba i kućni kancelarijski prostor

U ovim prostorima najveći problem predstavlja takozvana „vampirska potrošnja“. Mnogi uređaji troše struju čak i kada su na standby režimu. Povezivanjem televizora, računara, igraćih konzola i audio-opreme na produžni kabl sa prekidačem, moguće je jednim potezom potpuno prekinuti nepotrebnu potrošnju.

Dodatne uštede donose i sitna podešavanja. Smanjenje osvetljenosti ekrana televizora ili monitora brzo postaje neprimetno, ali dugoročno znači manju potrošnju. Isto važi i za power-saving i sleep režime na računarima, koji sprečavaju rasipanje energije tokom neaktivnosti.

Spavaća soba, veš i stalni potrošači

U spavaćoj sobi i prostoru za veš, male navike mogu doneti iznenađujuće velike uštede. Sušilice veša spadaju među energetski najzahtevnije uređaje, pa je sušenje na vazduhu, kada god je moguće, finansijski i ekološki isplativija opcija. Uz to, odeća sušena prirodnim putem često duže zadržava kvalitet.

Često zanemarena potrošnja dolazi i od punjača za telefone i laptope. Čak i kada nisu povezani sa uređajem, oni troše struju, pa je njihovo isključivanje jednostavna navika koja dugoročno pravi razliku.

Posebnu pažnju zaslužuju frižideri i zamrzivači, jer rade neprekidno. Optimalna temperatura frižidera je između tri i pet stepeni, a zamrzivača oko minus 18 stepeni. Svaki dodatni stepen niže znači veću i nepotrebnu potrošnju energije.

Efikasnost ovih uređaja zavisi i od stanja i položaja. Ako se papir lako izvuče iz zatvorenih vrata, to je znak da dihtung ne dihtuje dobro, pa motor radi jače. Uređaje ne treba postavljati pored rerne ili na direktno sunce, a redovno odmrzavanje zamrzivača povećava efikasnost rada. Takođe, toplu hranu ne treba odmah stavljati u frižider, jer to dodatno opterećuje sistem hlađenja.

LED rasveta - najbrža i najjeftinija ušteda

Jedan od najjednostavnijih koraka ka manjoj potrošnji jeste prelazak na LED rasvetu. LED sijalice troše i do 90 odsto manje električne energije od klasičnih ili halogenih, a traju višestruko duže. Najveći efekat postiže se u prostorijama koje se najčešće koriste, poput kuhinje i dnevne sobe.

Grejanje - najveća stavka na računu

Grejanje je i dalje najveći pojedinačni trošak energije u većini domaćinstava. Čak i minimalne promene mogu imati veliki efekat. Smanjenje temperature na termostatu za samo jedan stepen često je neprimetno, ali na godišnjem nivou donosi ozbiljne uštede.

Pametni termostati omogućavaju dodatnu kontrolu, jer uče navike ukućana i greju prostor samo kada je to potrebno. Upravljanje putem mobilnog telefona sprečava zagrevanje praznog stana i dodatno smanjuje potrošnju. Važno je i redovno održavanje grejnog sistema. Ako su radijatori hladni pri vrhu, u njima ima vazduha, što smanjuje efikasnost. Odzračivanjem se poboljšava raspodela toplote, a sistem radi uz manje opterećenje i niže račune.

(Telegraf Biznis)