Sećate li se nemačke marke? Evo kako je njen kurs bio pravi barometar života u Srbiji

Tokom devedesetih godina prošlog veka nemačka marka nije bila samo strana valuta u Srbiji - bila je merilo vrednosti, sredstvo štednje, obračunska jedinica i faktički paralelni monetarni sistem. U uslovima ratova, sankcija i jedne od najvećih hiperinflacija u svetskoj istoriji, marka je za građane predstavljala sigurnost u vremenu potpunog sloma poverenja u domaći novac.

Početkom devedesetih, sa raspadom SFRJ i gubitkom zajedničkog monetarnog prostora, jugoslovenski dinar počinje rapidno da gubi vrednost. Već 1992. i 1993. godine kurs dinara prema nemačkoj marki postaje simbol ekonomskog haosa. Tokom hiperinflacije 1993. godine, koja je ušla u udžbenike ekonomije, dinar je gubio vrednost iz sata u sat, dok je marka ostajala stabilna referenca. Plate su se isplaćivale u dinarima koji su morali odmah da se menjaju u marke, a u mnogim slučajevima zarade su se neformalno ugovarale direktno u nemačkim markama.

Teme za vas

U tom periodu crno tržište deviza praktično je određivalo realni kurs, dok je zvanični bio potpuno nerelevantan. Marka je bila sredstvo očuvanja vrednosti, ali i valuta u kojoj su se izražavale cene stanova, automobila, tehnike i čak svakodnevnih usluga. Štednja u bankama gotovo da nije postojala - građani su marke čuvali „u slamarici“, verujući više nemačkoj centralnoj banci nego sopstvenoj državi.

Stabilizacija dolazi tek 1994. godine uvođenjem novog dinara, vezanog upravo za nemačku marku. Fiksni kurs dinara prema marki postaje sidro monetarne stabilnosti, a marka i dalje ostaje dominantna valuta štednje i obračuna. Tokom kasnih devedesetih i početkom dvehiljaditih, iako se dinar formalno stabilizuje, psihološka dominacija marke ostaje neupitna.

Nakon političkih promena 2000. godine i otvaranja zemlje, finansijski sistem se postepeno normalizuje, ali nemačka marka i dalje ima status „narodnog novca“. Bankarski depoziti, krediti, kupoprodajni ugovori - sve se i dalje dominantno vezuje za marku, čak i kada dinar formalno jača.

Prelomni trenutak dolazi sa uvođenjem evra 2002. godine, kada nemačka marka prestaje da postoji kao fizička valuta. U Srbiji, prelazak sa marke na evro bio je gotovo automatski: štednja u markama konvertovana je u evre, a poverenje građana se bez otpora prenelo na novu valutu. Evro je preuzeo ulogu koju je marka deceniju ranije imala - sidro stabilnosti u ekonomiji sa krhkim domaćim novcem.

Gledano unazad, kretanje kursa nemačke marke u Srbiji nije bilo samo pitanje ponude i tražnje, već odraz dubokog nepoverenja u institucije, monetarnu politiku i državu. Marka je pobedila dinar ne zato što je bila strana, već zato što je bila predvidiva, stabilna i zaštićena kredibilnom politikom Bundesbanke.

Zato se i danas, više od dve decenije kasnije, u Srbiji često kaže da se „prava vrednost meri u evrima“. To je nasleđe vremena kada je nemačka marka bila jača od zakona, države i inflacije - i kada je običan građanin intuitivno razumeo ono što ekonomija formalno uči: bez poverenja, nema valute.

(Telegraf Biznis)