Kako nas samouslužne kase "varaju" da kupimo više nego što nam treba?
Samostalno skeniranje proizvoda smanjuje psihološki otpor prema trošenju novca jer pažnja kupca prelazi na rukovanje uređajem. Uprkos udobnosti i brzini, samouslužne kase povećavaju iznos računa i često dovode do neplanirane potrošnje.
Prema istraživanjima na koja se poziva BBC, osobe koje koriste samouslužne kase znatno češće premašuju planirani iznos za kupovinu. Stručnjaci za potrošačko ponašanje ističu da izostanak kontakta sa zaposlenim na kasi menja način donošenja odluka. Kupac ne oseća društveni pritisak niti potrebu da objašnjava sadržaj svoje korpe, ono što kupuje ostaje njegova privatna stvar.
Teme za vas
"Hrvatski naftovod je autsajder, Srbija nas podržava, imamo rešenje za Družbu": Šok intervju šefa MOL-a
Prodaje se fabrika čokolade u Srbiji: Cena kao jedna garaža u Beogradu
Statistika ne ostavlja sumnju. Prema podacima kompanije Vita Mojo, čak 61 odsto kupaca potroši više na terminalu nego na tradicionalnoj kasi, pri čemu prosečna vrednost narudžbine raste i do 40 odsto.
"Uklanjamo aspekt razgovora i osećaj procenjivanja", objašnjava Din Vord (Ward), osnivač i direktor za proizvode u kompaniji Evoke Creative.
Slični zaključci proizlaze iz istraživanja bihejvioralnih ekonomista sa Univerzitet u Tel Avivu. Naučnici su dokazali da samostalno skeniranje proizvoda smanjuje takozvani psihološki trošak trošenja novca. Kupac se fokusira na rukovanje uređajem, a ne na rastući iznos na ekranu, što olakšava donošenje odluka o dodatnim kupovinama.
Stručnjaci ističu da sama tehnologija nije problem, ključno je kako ona utiče na naše odluke. Samouslužna kasa eliminiše trenutak razmišljanja koji se javlja u kontaktu sa drugom osobom. Umesto toga, ona nudi protočnost, anonimnost i osećaj kontrole.
Zaključci istraživanja i analiza su jasni: iz prodavnice izlazimo brže, ali sa računom koji je veći nego što smo planirali. Cena za udobnost može biti viša nego što očekujemo.
(Telegraf Biznis/Raport.ba)