Izdajete stan ili živite kao podstanar? Zbog jedne česte greške kazna ide do 50.000 dinara

Izdavanje stana u Srbiji često se završava dogovorom o kiriji, depozitu i računima, ali postoji još jedna obaveza koju ne bi trebalo zanemariti. Greška može da košta i stanodavca i podstanara i do 50.000 dinara.

Reč je o prijavi prebivališta odnosno boravišta zakupca.

Teme za vas

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, osoba koja drugome pruža smeštaj dužna je da mu omogući prijavu prebivališta ili boravišta i učini dostupnom dokumentaciju potrebnu za prijavu, kako navodi novosadski Dnevnik.

Ukoliko vlasnik to ne učini, predviđena je novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara. Ali obaveze nema samo stanodavac.

Podstanar koji van mesta svog prebivališta boravi duže od 90 dana dužan je da prijavi boravište. Ukoliko to ne učini u propisanom roku, i njemu može da preti kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Prijava podstanara ne znači da on dobija stan

Jedan od razloga zbog kojih vlasnici nekretnina zaziru od prijavljivanja podstanara jeste strah da bi zakupac time mogao da stekne određena prava nad nekretninom.

Međutim, sama prijava prebivališta ili boravišta ne daje zakupcu pravo svojine nad stanom. Reč je o evidenciji adrese na kojoj osoba stalno ili privremeno živi, a ne o osnovu za sticanje vlasništva.

Drugim rečima, činjenica da je podstanar prijavljen na određenoj adresi ne znači da on postaje vlasnik stana niti da na osnovu same prijave može da raspolaže tom nekretninom.

Ukoliko vlasnik odbija da omogući prijavu i dostavi potrebnu dokumentaciju, zakupac može da se obrati nadležnoj policijskoj upravi ili policijskoj stanici MUP-a.

Da li je ugovor o zakupu obavezan?

Oko ovog pitanja postoji dosta nedoumica.

Zakupni odnos ne mora nužno da bude zaključen pisanim ugovorom niti ugovor mora automatski da bude overen kod javnog beležnika da bi postojao. Ipak, stručnjaci preporučuju da stanodavac i podstanar svoje obaveze stave na papir.

Ugovorom mogu jasno da se odrede iznos i način plaćanja kirije, depozit, plaćanje računa, rok zakupa, uslovi otkaza, odgovornost za eventualnu štetu, popravke u stanu, mogućnost podzakupa, kao i pitanje prijave zakupca na adresi.

Posebnu zaštitu može pružiti ugovor solemnizovan kod javnog beležnika sa odgovarajućom izvršnom klauzulom, ali to ne znači da svaki zakup stana po zakonu mora da bude zaključen upravo na taj način.

Šta se onda dešava sa porezom?

Još jedna česta nedoumica odnosi se na porez.

Prijava prebivališta ili boravišta zakupca i poreske obaveze stanodavca nisu ista stvar. Obaveza plaćanja poreza na prihod ostvaren izdavanjem nekretnine postoji nezavisno od toga da li je podstanar prijavio adresu.

Zato bi pre izdavanja ili uzimanja stana obe strane trebalo jasno da utvrde svoja prava i obaveze. Neformalni dogovor možda deluje jednostavnije, ali kada dođe do problema, upravo ono što nije dogovoreno i dokumentovano najčešće postaje predmet spora.

(Telegraf Biznis/Dnevnik.rs)