Koliko novca morate imati sa 30, 40 i 50 godina? Ovo je glavno pravilo štednje koje retko ko ZNA!

Koliko novca bi čovek trebalo da ima ušteđeno kada napuni 30, 40 ili 50 godina? Na ovo pitanje ne postoji jedan odgovor koji bi odgovarao svima, jer se finansijske mogućnosti, prihodi i životni planovi razlikuju od osobe do osobe.

Ipak, američka finansijska kompanija Fidelity razvila je jednostavnu smernicu koja može da posluži kao orijentir ljudima koji žele da prate da li dovoljno brzo grade finansijsku sigurnost za period nakon penzionisanja.

Teme za vas

Prema ovoj proceni, iznos ušteđenog novca trebalo bi tokom radnog veka postepeno da raste u odnosu na godišnju platu.

Koliko bi trebalo da imate ušteđeno?

Fidelity kao kontrolne tačke navodi sledeće iznose:

Sa 30 godina – iznos koji odgovara jednoj godišnjoj plati.

Sa 40 godina – tri godišnje plate.

Sa 50 godina – šest godišnjih plata.

Sa 60 godina – osam godišnjih plata.

Sa 67 godina – deset godišnjih plata.

Drugim rečima, krajnji cilj prema ovoj smernici jeste da osoba do 67. godine ima ušteđevinu koja odgovara približno desetostrukom iznosu njene godišnje plate.

To ne znači da bi svako trebalo da ima isti iznos novca na računu. Cilj se menja u zavisnosti od prihoda.

Na primer, osoba koja sa 40 godina godišnje zarađuje 20.000 evra, prema ovoj smernici trebalo bi da teži ka tome da ima oko 60.000 evra namenjenih dugoročnoj štednji za penziju.

Ako je godišnja plata veća, veći je i iznos sa kojim se poredi ušteđevina.

Fidelity uz to preporučuje da se tokom radnog veka za penziju izdvaja oko 15 odsto godišnjih prihoda, pri čemu se u taj procenat mogu uračunati i doprinosi koje uplaćuje poslodavac.

Zašto cilj nije isti za svakoga?

Važno je naglasiti da navedene brojke nisu finansijsko pravilo koje će odgovarati svakoj osobi.

Na to koliko je novca potrebno za penziju utiče čitav niz faktora – godine u kojima osoba planira da prestane da radi, budući životni troškovi, visina prihoda, očekivani prihodi nakon penzionisanja, ali i životni standard koji želi da zadrži.

Osoba koja planira raniji odlazak u penziju verovatno će morati da obezbedi veći iznos, jer će ušteđevina morati da traje duže. Sa druge strane, kasniji odlazak u penziju može smanjiti potreban iznos.

Važnu ulogu imaju i drugi izvori prihoda tokom penzionerskih dana, zbog čega se ukupna potrebna štednja ne može proceniti samo na osnovu plate.

Brojke su kontrolne tačke, a ne strogo pravilo

Fidelity ove iznose predstavlja kao svojevrsne kontrolne tačke koje mogu pomoći ljudima da procene kako napreduju ka dugoročnom cilju.

To znači da osoba koja sa 40 godina nema ušteđen iznos jednak tri godišnje plate ne treba automatski da zaključi da je zakasnila sa planiranjem penzije.

Isto tako, neko ko ima više od tog iznosa nije automatski finansijski spreman za penzionisanje.

Za svakoga je važna šira slika - koliko zarađuje, koliko troši, koliko može da odvaja, kada želi da prestane da radi i kakve prihode može da očekuje nakon penzionisanja.

Pravilo jedne plate do 30. godine, tri do 40, šest do 50. i deset do 67. godine zato je najbolje posmatrati kao orijentir za dugoročno finansijsko planiranje, a ne kao univerzalnu formulu koja mora da važi za svakog štedišu.

Kako bi ovo izgledalo u Srbiji?

Da bi se ova računica lakše razumela, možemo je prikazati na primeru Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 121.346 dinara u julu 2026. godine. To je oko 1,46 miliona dinara godišnje, ako se mesečna zarada posmatra kroz 12 plata.

Ako bismo na ovaj iznos primenili Fidelityjevu smernicu, okvirne kontrolne tačke izgledale bi ovako:

sa 30 godina: oko 1,46 miliona dinara

sa 40 godina: oko 4,37 miliona dinara

sa 50 godina: oko 8,74 miliona dinara

sa 60 godina: oko 11,65 miliona dinara

sa 67 godina: oko 14,56 miliona dinara

Važno je, međutim, da se ovaj primer ne tumači kao preporuka da svaki zaposleni u Srbiji mora da ima upravo toliko novca ušteđeno. Zarade se značajno razlikuju, a Fidelityjeva smernica polazi od individualnog prihoda, a ne od prosečne zarade u jednoj zemlji.

Za realniju procenu, svako bi trebalo da računicu prilagodi sopstvenoj plati, troškovima, postojećoj štednji, očekivanoj penziji i godinama u kojima planira da prestane da radi.

Takođe, RZS navodi da je medijalna neto zarada u Srbiji u julu 2026. iznosila 95.036 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primila zaradu do tog iznosa.

(Telegraf Biznis)