Gas ili centralno grejanje: Ko će u Srbiji u budućnosti plaćati manje, a kome preti skuplja zima?

Gas je trenutno među najpovoljnijim načinima grejanja prema računici Agencije za energetiku Srbije, ali to ne znači da će tako ostati i narednih godina. Domaće toplane zavise od uvoznog gasa, dok stručnjaci upozoravaju da će buduće račune sve više određivati energetska efikasnost zgrada, ulaganja u sisteme grejanja i kretanje cena energenata.

Građani koji se greju na gas često veruju da su u prednosti u odnosu na domaćinstva priključena na daljinsko grejanje, jer sami kontrolišu potrošnju i temperaturu u stanu. Međutim, odgovor na pitanje ko će u budućnosti imati manje račune nije tako jednostavan. Gas može biti povoljan dok su njegove cene stabilne, ali domaćinstva koja koriste centralno grejanje zavise od poslovanja lokalne toplane, načina obračuna i energenata koje ona koristi.

Teme za vas

Najnoviji proračun Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) pokazuje da će za grejanje prosečno izolovanog stana od 60 kvadratnih metara, tokom 180 dana grejne sezone, biti potrebno oko 9.000 kilovat-sati energije. Prema cenama iz septembra 2026. godine, procenjeni trošak grejanja na prirodni gas iznosi 59.500 dinara za celu sezonu, što je približno isto kao prethodne zime.

Ovaj iznos, međutim, odnosi se na nabavku energenta u definisanim uslovima, a ne na sve troškove povezane sa grejanjem. U njega nisu uračunati investicija u kotao i instalacije, redovno održavanje i eventualne druge naknade. Zbog toga račun konkretnog domaćinstva može da se razlikuje.

Gas je povoljan danas, ali šta će biti za pet ili deset godina?

Jedan od najvećih rizika za domaćinstva koja koriste gas jeste činjenica da Srbija veliki deo ovog energenta nabavlja iz inostranstva. Prema analizi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), oko 90 odsto srpskih potreba za prirodnim gasom pokriva se uvozom. Gas se koristi u industriji, domaćinstvima i sistemima daljinskog grejanja, pa promene na međunarodnom tržištu mogu da se preliju na više delova privrede i energetskog sistema.

Za građane koji imaju sopstveni gasni kotao to znači da relativno povoljna cena danas nije garancija jednako povoljnih računa u budućnosti. Ako poskupi nabavka gasa, domaćinstva mogu biti izložena većim troškovima, mada će stvarni efekat zavisiti od regulacije cena, ugovora o snabdevanju i odluka nadležnih institucija.

Sličan rizik postoji i kod centralnog grejanja. Prema analizi organizacije CEE Bankwatch Network, koju je 14. jula 2026. objavila Nataša Kovačević, stručnjakinja za dekarbonizaciju daljinskog grejanja na Zapadnom Balkanu, gas čini oko 78 odsto goriva koje koriste srpski sistemi daljinskog grejanja, dok se oko 90 odsto gasa u zemlji uvozi. U analizi se navodi i da su troškovi goriva činili 60,5 odsto ukupnih rashoda toplana u 2024. godini.

To znači da centralno grejanje nije izolovano od promena na međunarodnom tržištu. Kada poskupi energent koji koristi toplana, raste pritisak na njene finansije, a posredno i na buduću cenu grejanja. Ipak, to ne znači da se svaki rast nabavne cene automatski i istovremeno prenosi na račun građana: značaj imaju lokalna cenovna politika, subvencije, struktura troškova i odluke osnivača toplana.

Zašto bi neke toplane mogle da imaju veći problem?

Finansijsko stanje sistema daljinskog grejanja dodatni je faktor koji bi mogao da utiče na buduće račune. Prema podacima koje prenosi Bankwatch, srpske toplane su tokom 2024. godine zajedno zabeležile gubitak od 22,3 miliona evra, dok je manjak likvidnih sredstava dostigao 189 miliona evra. Od 51 sistema daljinskog grejanja, 27 je poslovalo sa gubitkom, a 24 su ostvarila pozitivan rezultat.

Ovi podaci ne znače da će sva domaćinstva koja koriste centralno grejanje plaćati više. Oni, međutim, pokazuju da pojedine toplane imaju finansijske probleme koji ograničavaju njihovu sposobnost da ulažu u efikasniju proizvodnju, modernizuju mrežu i smanje gubitke.

Dugoročno gledano, toplana koja smanji potrošnju gasa i uvede efikasnije izvore toplote može postati manje izložena promenama na tržištu tog energenta. U evropskim sistemima daljinskog grejanja sve više se razmatraju veliki toplotni pumpni sistemi, korišćenje otpadne toplote iz industrije, električni kotlovi i obnovljivi izvori energije.

Evropski portal za energetsku efikasnost zgrada BUILD UP, pozivajući se na izveštaj DHC Market Outlook 2026, navodi da su obnovljivi izvori i otpadna toplota činili 46,2 odsto snabdevanja evropskih sistema daljinskog grejanja u 2024. godini, prvi put nadmašivši fosilna goriva. Takav razvoj pokazuje pravac u kojem bi daljinsko grejanje moglo da se kreće, ali ne znači da je Srbija već dostigla isti nivo promene.

Šta kažu međunarodne analize o budućim troškovima?

Istraživanje belgijskog istraživačkog centra VITO, predstavljeno u martu 2026. na evropskom portalu BUILD UP, uporedilo je gasne kotlove i toplotne pumpe uzimajući u obzir cene energije, početna ulaganja i efikasnost uređaja.

Prema toj analizi, pri tadašnjim cenama gasa i struje gasni kotao mogao je da obezbedi niže godišnje troškove grejanja. Međutim, toplotne pumpe troše znatno manje energije za istu količinu proizvedene toplote: od jednog kilovat-sata električne energije, u zavisnosti od sistema i uslova rada, mogu da proizvedu dva do četiri kilovat-sata toplote. Početna investicija u toplotnu pumpu pritom je znatno veća, pa računica zavisi i od stanja zgrade, izolacije i dužine perioda korišćenja.

Ovo poređenje ne daje direktan odgovor da li će centralno grejanje ili individualni gas biti povoljniji u Srbiji. Ono, međutim, pokazuje da se budući troškovi ne mogu procenjivati samo na osnovu današnje cene energenta. Efikasnost sistema i investicije mogu promeniti odnos troškova tokom vremena.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) takođe prati kako se menjaju troškovi grejanja na gas i električnu energiju u zavisnosti od tržišnih okolnosti. Njeni proračuni za 2025. godinu uzimaju u obzir, između ostalog, dostupnost tečnog prirodnog gasa, veći udeo obnovljivih izvora i promene u energetskim sistemima. To je važno upozorenje da dugoročna računica zavisi od više promenljivih, a ne samo od jedne današnje cene.

Ko bi, onda, mogao bolje da prođe?

Ako se posmatra samo neposredni trošak grejanja, individualni gas u Srbiji trenutno ima jasnu prednost u odnosu na mnoge druge načine grejanja: AERS za standardizovani stan od 60 kvadratnih metara procenjuje sezonski trošak od 59.500 dinara. Ali bez uporedivog obračuna za daljinsko grejanje u konkretnom gradu i prema konkretnom modelu naplate, ne može se pouzdano tvrditi da je gas u svakom slučaju jeftiniji od centralnog grejanja.

Za stanare priključene na toplanu mnogo će zavisiti od toga da li se grejanje plaća prema kvadraturi, potrošnji ili kombinaciji fiksnog i promenljivog dela, kao i od efikasnosti lokalnog sistema. Za domaćinstva sa sopstvenim gasnim kotlom ključni faktori biće cena gasa, efikasnost kotla, izolacija i mogućnost da se potrošnja prilagodi stvarnim potrebama.

Najveća prednost u budućnosti neće nužno biti sam izbor između gasa i centralnog grejanja, već stan koji zahteva manje energije za održavanje iste temperature. Dobra izolacija, kvalitetni prozori, pravilno podešavanje sistema i smanjenje toplotnih gubitaka mogu da ublaže posledice budućih poskupljenja bez obzira na izvor toplote.

Za sada nema dovoljno pouzdanih podataka da bi se moglo tvrditi da će u Srbiji u narednih pet ili deset godina sigurno bolje prolaziti svi korisnici centralnog grejanja ili svi oni koji koriste gas. Ono što dostupni domaći i međunarodni izvori pokazuju jeste da gas ostaje izložen uvoznim cenama, dok će konkurentnost daljinskog grejanja sve više zavisiti od finansijskog zdravlja toplana, efikasnosti i prelaska na različite izvore energije.

(Telegraf Biznis)