Evropljani izračunali koliko je Srbinu potrebno za "udoban" život: Iznos je manji od 1.000 evra!

Koliko je novca potrebno mesečno da bi se u Evropi živelo ugodno i koliko se taj iznos razlikuje od zemlje do zemlje? Euronews Business istraživao je koliki neto prihod je potreban za relativno udoban život u evropskim državama, a među njima se našla i Srbija, u kojoj je referentni iznos za odraslu osobu koja živi sama 975 evra mesečno.

Odgovor na pitanje koliko je potrebno zarađivati za udoban život širom Evrope nije jednostavan. Udoban život za različite ljude znači različite stvari, a na potrebna primanja utiču i razlike u cenama, veličina domaćinstva, imovina i činjenica da li neko poseduje sopstveni dom.

Teme za vas

Ipak, određeni pokazatelji prihoda mogu pružiti predstavu o tome koliko je ljudima potrebno da bi živeli relativno udobno.

Jedan od njih je ekvivalentni raspoloživi dohodak.

Svi novčani prihodi koje članovi domaćinstva prime se sabiraju. To uključuje prihode od rada, investicija i socijalnih davanja, kao i ostale prihode domaćinstva. Porezi i socijalni doprinosi se zatim oduzimaju od ukupnog iznosa.

Zatim se taj iznos deli brojem članova domaćinstva preračunatih u ekvivalentne odrasle osobe, što znači da to nije direktno lični dohodak.

OECD definiše srednju klasu kao domaćinstva sa ekvivalentnim raspoloživim dohotkom između 75% i 200% nacionalne medijane.

Ovo se deli na tri grupe: 75% do 100% medijalnog dohotka čini „nižu srednju” klasu, 100% do 150% „srednju” klasu, a 150% do 200% „višu srednju” klasu.

Ne postoji utvrđen standard o tome koliki bi deo nacionalnog medijalnog dohotka jedno domaćinstvo trebalo da ima.

„Ako raspolažemo samo podacima o prihodima, moglo bi se pretpostaviti da većina domaćinstava čiji su prihodi iznad 150% medijane ima dovoljno sredstava za relativno udoban život”, izjavio je za Euronews Business Sebastijan Kenigs, viši ekonomista u OECD-u.

Međutim, drugi stručnjaci ističu da prihod veći od 150% medijane ne garantuje nužno finansijsku sigurnost.

Euronews Business je izračunao iznos koji odgovara 150% medijalnog dohotka za tri tipa domaćinstava, kako bi prikazao koliki je neto prihod potreban da bi se dostigla donja granica grupe sa „višim srednjim” prihodima.

U 2025. godini, medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u EU iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno 1.912 evra mesečno. Odrasloj osobi koja živi sama potrebno je 2.867 evra mesečno da bi dostigla 150% tog medijalnog iznosa.

U 34 evropske zemlje, ovaj iznos kreće se od 603 evra mesečno u Severnoj Makedoniji do 6.491 evra u Švajcarskoj. Unutar EU, raspon ide od 1.023 evra u Rumuniji do 6.256 evra u Luksemburgu.

Ovaj iznos prelazi 4.000 evra mesečno i u Norveškoj (5.240 evra), Austriji (4.568 evra), Danskoj (4.524 evra), Irskoj (4.392 evra) i Holandiji (4.308 evra).

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka ima najvišu referentnu vrednost – 3.611 evra. Sledi Francuska sa 3.307 evra, što je oko 15% iznad proseka EU, dok je Italija nešto ispod tog nivoa, sa 2.758 evra. Španija ima najnižu vrednost od ove četiri zemlje – 2.546 evra.

Razlika je značajna: odrasloj osobi koja živi sama u Nemačkoj potrebno je 1.065 evra mesečno više nego osobi u istoj situaciji u Španiji.

Ova referentna vrednost je ispod 1.000 evra mesečno u Albaniji (723 evra), Turskoj (755 evra), Crnoj Gori (825 evra) i Srbiji (975 evra).

U 11 zemalja EU ovaj iznos kreće se između 1.000 i 1.900 evra mesečno, uključujući Portugaliju (1.808 evra), Poljsku (1.799 evra), Grčku (1.463 evra), Bugarsku (1.108 evra) i Mađarsku (1.099 evra).

Da li je paru potreban dvostruko veći prihod?

Paru bez dece nije potreban dvostruko veći prihod nego jednoj odrasloj osobi. Budući da dele troškove, kao što su stanarina i energenti, Eurostat procenjuje da im je potrebno 1,5 puta više sredstava.

Dakle, u EU, paru je potreban neto prihod od 4.301 evra mesečno kako bi dostigao ovu referentnu vrednost. Za par sa dvoje dece mlađe od 14 godina, taj iznos raste na 6.021 evro.

Rangiranje zemalja ostaje isto za parove ili porodice, jer se iznos za svaku zemlju množi istim koeficijentom: 1,5 za par, odnosno 2,1 za porodicu sa dvoje dece.

Poređenje na osnovu kupovne moći

Iznosi u evrima ne odražavaju razlike u cenama između zemalja. Standardi kupovne moći (PPS) – veštačka valuta koja eliminiše te razlike – pružaju bolju osnovu za poređenje.

Jaz se smanjuje, ali je i dalje veliki. Kada se posmatra u PPS-u, referentna vrednost za jednu odraslu osobu u EU iznosi 2.830 PPS mesečno. Ta vrednost kreće se od 1.031 PPS u Albaniji do 4.709 PPS u Luksemburgu, što predstavlja razliku od oko 4,6 puta, za razliku od 10,8 puta kada se računa u evrima.

Unutar EU, Mađarska ima najnižu referentnu vrednost, koja iznosi 1.495 PPS. To znači da je referentna vrednost za Luksemburg nešto više od tri puta veća, dok je u evrima ta razlika šestostruka.

Relativno udoban prihod omogućava kupovinu različitih stvari.

Ove razlike ukazuju na to da pojam „udoban život” može imati veoma različita značenja. Podaci izraženi preko standarda kupovne moći (PPS) pokazuju šta se u svakoj pojedinačnoj zemlji može priuštiti sa takvim, relativno udobnim prihodom.

"Isti relativni nivo prihoda može omogućiti veoma različite životne standarde u različitim zemljama. Prihod koji iznosi 150% medijalnog prihoda u jednoj zemlji ne podrazumeva istu kupovnu moć kao isti takav relativni prihod u nekoj drugoj zemlji", izjavio je za Euronews Business profesor Kun Kaminada (Koen Caminada) sa Univerziteta u Lajdenu.

Regionalne razlike unutar zemalja

"Podaci prilagođeni prema kupovnoj moći poboljšali bi poređenje, ali nacionalni proseci i dalje prikrivaju regionalne razlike, naročito kada je reč o troškovima stanovanja", dodao je on.

Kenigs je takođe istakao da mnoge zemlje OECD-a imaju značajne regionalne razlike, kako u pogledu visine prihoda, tako i u pogledu troškova života.

Prihod je samo deo priče, važno je i bogatstvo

Kenigs je napomenuo da prihod predstavlja samo deo slike. Nejednakost u pogledu bogatstva, a posebno mogućnost sticanja sopstvenog doma, predstavlja gorući problem u mnogim zemljama OECD-a.

"Neki ljudi mogu sasvim dobro da žive i sa niskim primanjima, jer poseduju sopstveni dom, a možda žive i u mestu gde su cene niže", rekao je on.

Kaminada je takođe ukazao na ulogu bogatstva i ušteđevine. Prema njegovim rečima, domaćinstvo sa skromnim primanjima, ali i ušteđevinom kojoj može lako da pristupi, može se lakše izboriti sa neočekivanim troškovima ili gubitkom posla nego domaćinstvo sa višim primanjima koje nema ušteđevinu, a ima velike dugove.

(Telegraf Biznis/Euronews Business)