Ko je milijarder koji je Trampu šapnuo: "Grenland!"

Ronald Lauder je jedna od najuticajnijih figura u svetu biznisa, diplomatije i umetnosti. Kao mlađi sin osnivačice kozmetičke imperije Este Lauder , njegov život predstavlja spoj ekstremnih privilegija, visokog obrazovanja i strateškog investiranja.

Srebran kašika

Ronald Stiven Lauder rođen je 26. februara 1944. godine u Njujorku. Odrastao je u porodici koja je već tada bila deo američke elite. Njegova majka, Este Lauder, i otac Džozef, izgradili su jedan od najprepoznatljivijih brendova na svetu.

Teme za vas

Privilegija u njegovom slučaju nije bila samo materijalna. Ronald je od detinjstva bio okružen najvišim krugovima društva, umetnošću i diplomatijom.

U skladu sa statusom i bogatstvom svoje porodice, dobio je najbolje obrazovanje: Bronx High School of Science, jedna od najprestižnijih srednjih škola u SAD a potom i Wharton School (Univerzitet Pensilvanije) koja se smatra najboljom poslovnom školom na svetu gde je diplomirao međunarodno poslovanje.

Studirao je i na Univerzitetu u Parizu i Univerzitetu u Briselu, gde je produbio znanje o evropskom tržištu.

Poslovni put

Iako naslednik enormnog bogatstva, Ronald je odlučio da bude deo poslovnog sveta i svoje obrazovanje i privilegije iskoristi na najbolji mogući način. Počeo je da radi u porodičnoj firmi 1964. godine. Bio je na raznim rukovodećim pozicijama, uključujući mesto predsednika Clinique Laboratories (ogranak kompanije), gde je odigrao ključnu ulogu u globalnom širenju brenda.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, Lauder je prepoznao potencijal u istočnoj i centralnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida. Osnovao je CME, medijsku mrežu koja je posedovala najjače komercijalne televizije u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, ali i Hrvatskoj i Sloveniji. Ovu kompaniju je kasnije prodao za milijarde dolara.

Kolekcija umetnina Ronalda Laudera smatra se jednom od najimpresivnijih privatnih zbirki na svetu, sa procenjenom vrednošću koja se, prema podacima magazina Forbes, kreće između jedne i dve milijarde dolara.

Centralno mesto u njegovoj kolekciji zauzima čuveni portret Gustava Klimta "Adele Bloh-Bauer I", koji je Lauder 2006. godine platio tada rekordnih 135 miliona dolara, što je detaljno dokumentovao The New York Times prateći decenijsku sudsku borbu za povratak ove slike zakonitim naslednicima.

Svoju strast prema nemačkom i austrijskom ekspresionizmu Lauder je institucionalizovao osnivanjem muzeja Neue Galerie u Njujorku, gde su, prema zvaničnim arhivama ove institucije, izložena vrhunska dela umetnika poput Egona Šilea i Oskara Kokoške kao u Gustav Klimta.

Politička karijera

Politička karijera Ronalda Laudera započela je u sferi odbrane i diplomatije tokom administracije predsednika Ronalda Regana. Služio je kao zamenik pomoćnika sekretara odbrane u Pentagonu, gde je bio zadužen za evropsku i NATO politiku, fokusirajući se na jačanje transatlantskih veza tokom Hladnog rata. Njegov najznačajniji diplomatski zadatak bio je mandat ambasadora SAD u Austriji (1986–1987). Taj period obeležila je velika međunarodna kriza oko austrijskog predsednika Kurta Valdhajma, za koga je otkriveno da je krio svoju nacističku prošlost. Lauder je tada zauzeo principijelan i beskompromisan stav, odbijajući zvanične susrete sa Valdhajmom, što je udarilo temelje njegovoj budućoj globalnoj borbi za istorijsku pravdu.

Nakon povratka u Sjedinjene Države, Lauder se aktivno uključio u lokalnu politiku, kandidujući se za gradonačelnika Njujorka 1989. godine kao predstavnik Republikanske partije.

Iako je u trci za stranačku nominaciju izgubio od Rudija Đulijanija, na koju je potrošio rekordan lični iznos od oko 14 miliona dolara, on je trajno promenio politički sistem grada. Bio je glavni inicijator i finansijer pokreta za uvođenje ograničenja mandata lokalnih funkcionera (term limits). Zahvaljujući njegovom upornom lobiranju i finansiranju referendumskih kampanja devedesetih godina, u Njujorku je usvojeno pravilo da gradonačelnik i članovi gradskog veća mogu služiti maksimalno dva uzastopna mandata, što je ostalo na snazi kao važna demokratska tekovina.

Od 2007. godine, kada je izabran za predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, Lauderova politička uloga poprimila je dimenzije globalne diplomatije. Na ovoj funkciji on deluje kao ključni zagovornik prava jevrejskih zajednica, redovno se sastajući sa svetskim liderima, uključujući pape i šefove država, kako bi se suprotstavio antisemitizmu i osigurao restituciju imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata.

Njegov politički uticaj proteže se i na Bliski istok; iako je decenijama bio blizak prijatelj Benjamina Netanjahua, Lauder se nije ustručavao da javno kritikuje poteze izraelske vlade koje je smatrao štetnim po demokratsko jedinstvo, potvrđujući time svoju poziciju nezavisnog i moćnog svetskog aktera koji koristi privatno bogatstvo u službi javnih ciljeva.

Tramp i Grenland

Ideja o američkom preuzimanju Grenlanda navodno je potekla direktno od Ronalda Laudera, dugogodišnjeg prijatelja Donalda Trampa. Prema svedočenju nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, Tramp je još 2018. godine u Ovalnom kabinetu otkrio da mu je upravo Lauder predložio kupovinu ove danske teritorije.

Nakon ove sugestije, tim Bele kuće počeo je da istražuje načine za povećanje američkog uticaja na Arktiku, dok je Tramp, poznat po tome što informacije od bliskih prijatelja prihvata kao apsolutnu istinu, ideju o ekspanziji pretvorio u zvaničnu politiku uprkos oštrom protivljenju Danske.

Analitičari ističu da se Lauderovi geopolitički predlozi tesno preklapaju sa njegovim privatnim poslovnim interesima.

Dok je Tramp javno zagovarao ideju o preuzimanju ostrva, čak i uz pominjanje vojne sile, Lauder je tiho razvijao biznis na Grenlandu, uključujući izvoz luksuzne izvorske vode i projekte za proizvodnju hidroenergije za potrebe topionica aluminijuma, piše Guardian.

Njegovo angažovanje nije ograničeno samo na Arktik; on je deo konzorcijuma koji teži pristupu ukrajinskim mineralima, što ukazuje na obrazac po kojem ovaj milijarder usmerava spoljnu politiku SAD ka teritorijama na kojima on sam planira ili već poseduje strateške investicije.

U jeku kritika da je plan o kupovini najvećeg ostrva na svetu besmislen, Lauder je u autorskom tekstu za New York Post vatreno branio ovu viziju. On je tada napisao: "Trumpov Grenland koncept nikada niej bio apsurdan - bio je strateški".

U istom tekstu, Lauder je dodatno pojasnio ekonomske i vojne motive: "Ispod leda i stena krije se pravo bogatstvo retkih zemnih elemenata, ključnih za veštačku inteligenciju, savremeno naoružanje i modernu tehnologiju. Kako se led povlači, otvaraju se nove pomorske rute koje menjaju globalnu trgovinu i bezbednost".

Danas, sa nepune 82 godine, kada se njegovo bogatstvo procenju na cifru između 4.6 i 4.8 milijardi dolara, Lauder je daleko od penzije. Njegove poslovne ambicije i politički uticaj spojeni sa megalomanijom Donalda Trampa prete da dodatno uzdrmaju delikatnu geopolitičku scenu.

(Telegraf Biznis)