Bankarstvo koje se menja, misija ostaje ista – 25 godina ProCredit banke

ProCredit banka ove godine obeležava 25 godina poslovanja u Srbiji, tokom kojih je prošla kroz nekoliko razvojnih faza - od finansiranja privrede i podrške malim i srednjim preduzećima, do intenzivne digitalne transformacije i razvoja savremenih bankarskih usluga. O tome kako su se menjali klijenti, kakvi izazovi danas oblikuju bankarski sektor i kakvu ulogu će veštačka inteligencija imati u budućnosti finansija razgovarali smo sa Igorom Anićem, predsednikom Izvršnog odbora ProCredit banke, koji je deo ove institucije još od 2005. godine i jedan od ljudi koji su iz prve ruke pratili njenu transformaciju.

• ProCredit banka ove godine obeležava 25 godina poslovanja u Srbiji. Kada pogledate unazad, na šta ste danas najponosniji?

- Najponosniji smo na to što smo kroz 25 godina uspeli da gradimo banku u nekoliko razvojnih faza, ali bez gubitka osnovne misije. U prvim godinama postavili smo temelje kreditiranja privrede i finansijske edukacije klijenata. Kasnije smo fokus stavili na efikasnost, digitalizaciju i modernizaciju procesa, dok danas prolazimo kroz fazu intenzivne tehnološke transformacije i razvoja naprednih digitalnih servisa. Upravo taj kontinuitet razvoja, uz snažan fokus na mala i srednja preduzeća, smatram našim najvećim uspehom.

Teme za vas

• Šta se najviše promenilo kod klijenata od 2005. godine do danas?

- Klijenti su danas informisaniji, ali i oprezniji. U poslednjih nekoliko godina, i kompanije i građani donose odluke više u skladu sa očekivanjima nego samo na osnovu trenutnih uslova. To znači da su spremniji da odlože investicije i pažljivije upravljaju likvidnošću. Istovremeno, očekuju brzu, jednostavnu i transparentnu uslugu, uz sve veći fokus na digitalne kanale.

• Bankarstvo je nekada podrazumevalo redove na šalterima, a danas se veliki deo poslova završava mobilnim telefonom i aplikacijama. Da li vas je brzina te transformacije nekada iznenadila i na koji način?

- Transformacija je bila očekivana, ali je dinamika njene primene zaista impresivna. Posebno je zanimljivo koliko su brzo klijenti prihvatili digitalne servise kada su oni postali jednostavni, dostupni i pouzdani. Već nakon globalne finansijske krize 2008–2009. godine, koja je snažno uticala na ceo bankarski sektor, mi smo značajno unapredili tehnološku platformu i uveli koncept samouslužnih zona u filijalama. To je bio jedan od prvih koraka ka modelu u kojem klijent ima veću autonomiju u svakodnevnom bankarstvu.

Danas je jasno da se očekivanja klijenata i dalje ubrzano menjaju - u pravcu potpune dostupnosti usluga u svakom trenutku, ali i ka većem kvalitetu savetodavne podrške. Upravo kombinacija digitalne efikasnosti i ličnog pristupa ostaje jedan od ključnih elemenata našeg poslovnog modela.

• Koje nove usluge ili tehnološka rešenja smatrate najvećim iskorakom ProCredit banke u poslednjih nekoliko godina?

- Jedan od najznačajnijih iskoraka je implementacija novog core bankarskog sistema u februaru ove godine, koja predstavlja mnogo više od tehničke promene – to je temelj za dalju digitalnu transformaciju banke. Ova platforma nam omogućava bržu implementaciju proizvoda, bolju analitiku i viši nivo bezbednosti. Istovremeno, klijentima donosi brže i kvalitetnije usluge, kao i unapređeno korisničko iskustvo.

• Sve više se govori o veštačkoj inteligenciji. Da li će ona promeniti bankarstvo onoliko koliko je internet promenio svet pre dvadesetak godina?

- Veštačka inteligencija je snažan alat, ali njen efekat zavisi od načina primene. Neće zameniti zaposlene, ali će promeniti način rada – prednost će imati oni koji znaju kako da je koriste. Ključ je u podacima i njihovoj analizi, jer upravo to omogućava razvoj personalizovanih usluga. U tom smislu, budućnost bankarstva leži u sposobnosti da se prepoznaju specifične potrebe svakog klijenta i na njih precizno odgovori.

• Iako digitalni kanali preuzimaju primat, mnogi klijenti i dalje vole lični kontakt. Kako pronaći ravnotežu između tehnologije i ljudskog pristupa?

- Tehnologija treba da omogući efikasnost, ali poverenje se i dalje gradi kroz odnos. Zato je važno da klijenti imaju izbor - da svakodnevne operacije obavljaju digitalno, a da za kompleksnije odluke imaju kvalitetnu savetodavnu podršku. Upravo taj savetodavni pristup je nešto što u ProCredit modelu poslovanja ima dugoročnu vrednost.

• Mala i srednja preduzeća su dugo bila okosnica poslovanja ProCredit banke. Kakvo je danas raspoloženje među privrednicima: da li su optimistični ili oprezni kada je reč o investicijama i rastu?

- Rekao bih da je prisutan oprezni optimizam. Kompanije su svesne izazova, uključujući geopolitičke faktore, i to utiče na investicione odluke. Primećuje se povećana potreba za likvidnošću u odnosu na nove investicije. Ipak, postoji realna potreba za razvojem i unapređenjem poslovanja, posebno kroz digitalizaciju i povećanje efikasnosti.

• Bankarski sektor se često suočava sa izazovom pronalaženja kvalitetnih kadrova. Šta mladi ljudi danas traže od poslodavca i kako ih motivisati da ostanu i grade karijeru u jednoj kompaniji?

- Pored stabilnosti, mladi traže razvoj, smisao i priliku da uče. U kontekstu savremenog bankarstva, to znači i kontinuiranu edukaciju – posebno u oblasti novih tehnologija i veštačke inteligencije. Upravo zato ulažemo u treninge i podstičemo zaposlene da aktivno koriste nove alate, jer to direktno utiče na kvalitet usluge.

• Kada razgovarate sa klijentima, koje su njihove najčešće brige i pitanja u trenutnim ekonomskim okolnostima?

- Najčešće teme su neizvesnost, kretanje kamatnih stopa i likvidnost. I kod privrede i kod stanovništva primetan je oprezniji pristup. Klijenti traže sigurnost i jasne informacije, kao i proizvode koji su transparentni i bez skrivenih troškova.

• Ako zamislimo ProCredit banku za narednih 25 godina, kako biste voleli da izgleda i po čemu da bude prepoznatljiva na tržištu?

- Vidim je kao još snažnije digitalnu, ali pre svega personalizovanu banku. Ključ daljeg razvoja bankarstva biće u sposobnosti da se prepoznaju specifične potrebe svakog klijenta i ponudi adekvatno rešenje. Cilj je da razvijamo „360 stepeni“ pristup - gde banka nije samo finansijski partner, već deo šireg poslovnog ekosistema klijenta.

• Lično pitanje za kraj. Da danas ponovo počinjete karijeru u bankarstvu, sa iskustvom koje imate, šta biste i da li biste nešto uradili drugačije?

- Sa ove distance, ne bih suštinski menjao pristup. ProCredit banka je među prvima prepoznala značaj digitalizacije i na vreme krenula u tom pravcu, što se danas jasno vidi kroz naš model poslovanja. Verujem u dugoročnost, u rad sa ljudima i u donošenje odgovornih odluka koje imaju širi kontekst. Upravo te vrednosti su, bez obzira na sve promene u industriji, ostale konstanta i nešto na čemu gradimo i budućnost.

(Telegraf Biznis)