Kod napisan za 10 dana još davne 1995. danas pokreće skoro ceo internet, a malo ko zna ovu priču

Pre tačno tri decenije, u maju 1995. godine, jedan inženjer u kompaniji Netscape napisao je programski jezik za samo deset dana. Tada je to bio običan interni eksperiment, a danas taj isti kod, kroz svoje naslednike, pokreće skoro ceo internet.

Taj jezik danas znamo kao JavaScript, a koristi se na približno 98,9 odsto svih sajtova na svetu koji imaju klijentski kod. Osim u pregledačima, JavaScript danas pokreće servere, mobilne aplikacije, desktop programe i čak pojedine ugrađene sisteme. Po svim velikim istraživanjima, već godinama je najkorišćeniji programski jezik na planeti.

Teme za vas

Autor tog prvog prototipa bio je Brendan Ajk, tada zaposleni u Netscapeu, koji je tokom jednog intenzivnog desetodnevnog sprinta napravio funkcionalnu verziju jezika sa ciljem da veb stranice postanu interaktivne i pristupačne i ljudima koji nisu profesionalni programeri.

Kako je JavaScript dobio ime i zašto je nastala decenijska konfuzija

U samom startu, jezik se nije zvao JavaScript. Prvo ime bilo je Mocha, zatim je preimenovan u LiveScript, da bi tek u decembru 1995. godine, nakon saradnje Netscapea i kompanije Sun Microsystems, dobio naziv JavaScript. Ime je izabrano iz marketinških razloga, kako bi se iskoristila tadašnja popularnost programskog jezika Java.

Upravo zbog toga traje višedecenijska zabuna jer Java i JavaScript nemaju gotovo ništa zajedničko, osim imena i površne sličnosti u sintaksi. Java je statički tipiziran jezik zasnovan na klasama, dok JavaScript koristi dinamičko tipiziranje i prototipski model objekata.

Zbog brzog razvoja, JavaScript je ostao sa brojnim nelogičnostima i neusklađenostima koje programeri i danas kritikuju. Dodatni haos nastao je kada je Microsoft lansirao svoju verziju jezika pod imenom JScript za Internet Explorer, što je dovelo do godina problema sa kompatibilnošću između pregledača.

Standardizacija je stigla tek 1997. godine kroz ECMA International, kada je JavaScript dobio zvanično ime ECMAScript. Ipak, naziv JavaScript ostao je u svakodnevnoj upotrebi i potpuno zasenio formalni naziv standarda.

Od veb stranica do aplikacija i servera

Prekretnica dolazi 2005. godine sa pojavom AJAX tehnologije, koja je omogućila da se veb stranice ponašaju kao aplikacije bez stalnog osvežavanja. Još veći skok dogodio se 2009. godine pojavom Node.js platforme, kada je JavaScript po prvi put počeo masovno da se koristi i na serverima.

Danas se JavaScript koristi u razvoju mobilnih aplikacija kroz okvire kao što su React Native, desktop programa preko Electron platforme, kao i u ogromnom broju serverskih rešenja. U njegovom ekosistemu danas postoji između 2 i 3 miliona paketa u npm registru.

Prema istraživanju Stack Overflow iz 2024. godine, čak 62 odsto programera aktivno koristi JavaScript, dok izveštaj kompanije JetBrains pokazuje da je i dalje najzastupljeniji programski jezik na svetu, uz snažan rast TypeScript-a.

Zanimljivo je i to da se danas vodi pravna bitka oko samog imena JavaScript. Kompanija Oracle, koja je preuzela Sun Microsystems, formalno drži zaštitni znak, ali ga nikada nije koristila za svoj proizvod. Zbog toga je krajem 2024. godine podneta peticija za ukidanje tog prava, koju je potpisalo više od 28.000 članova globalne JavaScript zajednice.

Ironija cele priče je u tome što su Java appleti, koji su nekada bili glavna zvezda interneta, potpuno nestali iz pregledača, dok je JavaScript postao stub modernog digitalnog sveta. Programerski eksperiment iz 1995. godine izrastao je u tehnologiju bez koje današnji internet više ne može da funkcioniše.

(Telegraf Biznis)