Procurio je operativni sistem Severne Koreje: Ono što se krije unutra nije nimalo naivno

Kada se pomene Severna Koreja i tehnologija, većina ljudi pomisli na potpunu izolaciju i zastareli hardver. Ipak, iza zatvorenih granica već godinama postoji sopstveni operativni sistem, a procurila verzija otkriva mnogo više nego što biste očekivali.

Reč je o Red Star OS, zvaničnoj Linux distribuciji koju Severna Koreja razvija još od kasnih 2000-ih. Autor koji je testirao procurilu verziju odlučio je da uradi ono što većina ne bi smela, da je pokrene i vidi kako ovaj sistem zapravo funkcioniše u praksi.

Teme za vas

Zanimljivo je da je Red Star OS 3, verzija koja je dospela u javnost, bazirana na Fedora Linuxu, distribuciji koja se i danas smatra stabilnom i pouzdanom. Preko nje je postavljen KDE interfejs, ali sa snažno prilagođenim izgledom koji neodoljivo podseća na rani macOS, tačnije na period OS X Snow Leoparda.

Prethodne verzije Red Star OS-a bile su otvoreno inspirisane Windows XP-om, što je u to vreme imalo smisla. Međutim, prelazak na Apple estetiku u verziji iz 2012. godine deluje gotovo bizarno, posebno imajući u vidu ideološki kontekst.

Ispod površine, sistem izgleda iznenađujuće kompletno. Tu su osnovne aplikacije poput video plejera, kalkulatora, editora teksta i sistemskih alata. Postoji čak i domaći kancelarijski paket Sogwang Office, sa alternativama za Word, Excel i PowerPoint.

Tu je i internet pregledač. Zove se Naenara, a u osnovi je modifikovani Firefox. Naravno, to ne znači da korisnici mogu slobodno da surfuju internetom. Severna Koreja koristi sopstveni zatvoreni intranet, sa ograničenim brojem državnih sajtova koji nemaju nikakav kontakt sa globalnom mrežom.

Najzanimljiviji, ali i najproblematičniji deo Red Star OS-a nalazi se u pozadini. Sistem je poznat po automatskom označavanju fajlova nevidljivim vodenim žigovima. Tokom testa, običan .docx fajl je promenio svoj digitalni potpis čim je ubačen u sistem, iako nije bio otvoren ili izmenjen.

To potvrđuje ranija istraživanja koja pokazuju da svaki fajl dobija hardverski identifikator, što omogućava praćenje ko ga je napravio, kopirao ili distribuirao. U praksi, to znači da USB memorija može postati alat za nadzor, a ne samo za prenos podataka.

Sistem takođe sadrži antivirus koji može automatski da briše “nepoželjne” fajlove, kao i ekstremno stroge provere integriteta. Svaka izmena koja odstupa od očekivanog ponašanja tretira se kao potencijalna pretnja.

Zbog očiglednih rizika, Red Star OS nije testiran na pravom računaru, već u virtuelnoj mašini bez mrežne konekcije. Čak i tada, autor jasno naglašava da se ne radi o nečemu što bi iko trebalo da koristi iz radoznalosti, niti je podeljen link za preuzimanje sistema.

Postoji i novija verzija, Red Star OS 4.0, koja je navodno bazirana na Ubuntuu i lansirana 2019. godine, ali ona još uvek nije procurela. Do tada, Red Star OS 3 ostaje jedini prozor u to kako izgleda softverski svet unutar jedne od najzatvorenijih država na planeti.

Ovaj operativni sistem možda deluje kao tehnička zanimljivost, ali on je ujedno i jasan primer kako se tehnologija može koristiti kao alat za kontrolu, praćenje i disciplinovanje, a ne samo kao sredstvo za rad i zabavu.

(Telegraf Biznis)