„Ljudi će zavoleti tehnologije koje im gase sposobnost da misle“: Pred nama najdosadnija budućnost u istoriji!

Nekada su ljudi maštali o budućnosti u kojoj će mašine raditi umesto njih, automobili voziti sami, roboti pomagati u kući, a veštačka inteligencija rešavati svakodnevne probleme. Budućnost je trebalo da donese više slobode, više vremena i više smisla. Umesto toga, sve više liči na svet u kome ćemo imati sve - osim stvarnog života.

Mračna budućnost možda neće doći uz eksplozije, ratove i robote ubice. Možda će stići tiho, kroz udobnost, algoritme i beskrajnu zabavu. A možda je već stigla.

Teme za vas

Društvene mreže zamenile su trgove i kafane. Mobilni telefoni zamenili su dosadu, a dosada je vekovima bila jedan od glavnih pokretača ljudske kreativnosti. Ljudi danas provode sate u sedećim poslovima, a zatim se vraćaju kući da bi sedeli još nekoliko sati ispred Netfliksa, Jutjuba ili TikToka. Hrana stiže na vrata. Kupovina se obavlja jednim klikom. Gotovina nestaje. Ljubavni odnosi sve češće počinju i završavaju se na ekranu.

Američka psihološkinja Šeri Terkl, profesorka sa MIT-a, još pre više od decenije upozoravala je da „od tehnologije očekujemo sve više, a jedni od drugih sve manje“. Ona tvrdi da digitalni svet ljudima pruža iluziju povezanosti, dok ih istovremeno udaljava jedne od drugih. „Radije šaljemo poruke nego što razgovaramo“, upozorava Terkl.

Nije teško zamisliti naredne godine. Pametne zgrade prilagođavaće temperaturu i osvetljenje. Pametni automobili voziće nas do posla. Humanoidni roboti donosiće nam namirnice. Veštačka inteligencija pisaće scenarije, komponovaće muziku i praviti personalizovane plej-liste. Hologramska putovanja omogućiće da „posetite“ Pariz ili Tokio, a da ne izađete iz dnevne sobe.

Ali šta će ostati od spontanosti, otkrića i slučajnih susreta koji su vekovima oblikovali ljudsko iskustvo?

Britanski pisac Oldos Haksli još 1932. godine, u romanu „Vrli novi svet“, predvideo je društvo u kojem ljudi neće biti porobljeni silom, već zadovoljstvom. Medijski teoretičar Nil Postman kasnije je upozorio da se Haksli možda pokazao tačnijim od Orvela. „Ljudi će zavoleti tehnologije koje uništavaju njihovu sposobnost da misle“, napisao je Postman.

Neće nam biti zabranjeno da mislimo. Samo ćemo biti previše zabavljeni da bismo to želeli.

Internet je trebalo da donese eksploziju kreativnosti, ali algoritmi sve češće favorizuju prosečnost. Muzika se proizvodi prema podacima o slušanosti. Filmovi se prave prema formulama. Veštačka inteligencija već piše tekstove, kreira slike i sastavlja scenarije. U svetu gde algoritmi predviđaju šta želimo da čujemo, gledamo i kupimo, postavlja se pitanje da li će budućnost biti inovativna ili samo beskrajno recikliranje istih ideja.

Možda nas ne čeka distopija puna nasilja, već nešto mnogo tiše i mnogo opasnije – beskrajna monotonija.

Psiholog Džonatan Hajt upozorava da su društvene mreže postale svojevrsni automati za dopamin, posebno za mlade ljude. On smatra da je fragmentacija pažnje i gubitak zajedničke stvarnosti jedan od najvećih izazova modernog društva i upozorava da bi veštačka inteligencija mogla dodatno da produbi taj problem.

Sve manje čitamo duge tekstove. Sve manje razgovaramo licem u lice. Sve manje hodamo, a sve više skrolujemo. Ljudi će možda živeti duže nego ikada, ali postoji opasnost da će živeti sve sličnije jedni drugima.

Svet budućnosti mogao bi da bude neverovatno efikasan, udoban i sterilan. Bez čekanja, bez rizika, bez iznenađenja i bez potrebe da se mnogo trudimo.

A možda je najveći paradoks svega to što će čovek, posle hiljada godina borbe protiv gladi, bolesti i napornog rada, konačno dobiti sve o čemu je sanjao i otkriti da ga je upravo to učinilo usamljenijim, pasivnijim i dosadnijim nego ikada.

Možda nas ne čeka kraj sveta. Možda nas čeka svet bez avanture. A to bi, na kraju, mogla da bude najtužnija distopija od svih.

(Telegraf Biznis)