Balkan ih jedva dočekao, Amerikanci ih ne žele ni u blizini: Sprema se projekat od 2 milijarde evra!

Dok u Sjedinjenim Američkim Državama raste otpor prema izgradnji ogromnih data centara u blizini naseljenih područja, zemlje Balkana sve otvorenije pokušavaju da privuku upravo takve investicije.

Razlog je jednostavan - eksplozija veštačke inteligencije zahteva sve više računarske snage, a samim tim i sve više data centara. Međutim, takvi objekti zahtevaju ogromne količine energije, prostor, ali i resurse za hlađenje.

Teme za vas

Sem Altman smatra da ima razloga za razumevanje Amerikanaca koji ne žele data centre u svom neposrednom susedstvu. Njegovo rešenje je da se oni grade tamo gde nema ljudi.

Na Balkanu je, međutim, situacija drugačija. Prostora je manje, stanovništvo je gušće raspoređeno, ali države regiona u data centrima vide veliku razvojnu i investicionu priliku. A najavljeni projekti mere se milijardama.

U Srbiji projekat od više od dve milijarde evra

Jedna od najvećih najavljenih investicija nalazi se upravo u Srbiji, kako navode Biznis i finansije.

U okolini Dimitrovgrada, na području Smilovskog polja, planira se izgradnja data centra čija se vrednost procenjuje na više od dve milijarde evra. Investitor projekta za sada nije poznat. Planirana snaga centra iznosi čak 320 megavata.

Razmere projekta možda najbolje pokazuje podatak da bi kompleks, prema navodima koji prate projekat, trebalo da bude čak 14 puta veći od Državnog data centra u Kragujevcu.

Procene lokalnih vlasti govore da bi mogao da zaposli između 400 i 500 ljudi.

Plan je i da se za napajanje koriste obnovljivi izvori energije, među kojima je obližnja solarna elektrana „Brebeks“.

Iz opštine navode da bi hlađenje trebalo da funkcioniše kroz zatvoreni sistem, bez korišćenja pijaće vode ili vode iz Smilovskih jezera.

Hrvatska najavljuje projekat od čak 50 milijardi evra

Još ambiciozniji plan dolazi iz Hrvatske. U Topuskom je predstavljen projekat AI razvojnog i inovacionog centra Pantheon, čiju vrednost investitori procenjuju na više od 50 milijardi evra.

Planiran je data centar ukupne snage jednog gigavata. Izgradnja bi trebalo da počne 2027. godine, a početak rada planiran je za 2029.

Prema najavama investitora, tokom gradnje bilo bi otvoreno više od 3.000 radnih mesta, dok bi nakon početka rada centar zapošljavao oko 1.500 ljudi. Pominje se i indirektno stvaranje još oko 6.000 radnih mesta.

Hrvatska trenutno ima oko 70 data centara, od kojih su 22 privatna.

Slovenija pravi „Fabriku veštačke inteligencije“

Slovenija je krenula nešto drugačijim putem.

U Mariboru se razvijaju ARNES data centar i takozvana „Fabrika veštačke inteligencije“, a ukupna vrednost data centra, novog superračunara i prateće AI infrastrukture iznosi 150 miliona evra. Čitav sistem trebalo bi da bude potpuno operativan do 2027. godine.

Posebno je zanimljivo njegovo povezivanje sa energetskom infrastrukturom. Centar se nalazi uz hidroelektranu Mariborski otok na Dravi, koja bi trebalo direktno da ga snabdeva čistom energijom.

Planirani su i solarni paneli na krovu, dok bi se otpadna toplota servera koristila za grejanje grada.

Stotine miliona stižu i u BiH

Veliki projekti najavljuju se i u Bosni i Hercegovini.

Američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy najavila je, između ostalog, izgradnju data centra u Mostaru snage 100 MW.

Vrednost projekta sa pratećom infrastrukturom procenjuje se na oko 530 miliona evra.

Istovremeno se razvijaju planovi za prvi državni data centar u Brčko distriktu, dok je u Republici Srpskoj pokrenuta izrada studije izvodljivosti za sopstveni centar, koji bi trebalo da bude razvijan po uzoru na Državni data centar u Kragujevcu.

Crna Gora želi da se pozicionira kao destinacija za „zelene data centre“, oslanjajući se na energiju iz hidroelektrana, solarnih i vetroparkova.

Severna Makedonija takođe pokušava da privuče investitore, a vlasti navode da pregovaraju sa pet do šest potencijalnih privatnih ulagača, među kojima je i jedna velika multinacionalna kompanija.

Milijarde dolaze, ali dolazi i pitanje resursa

Balkanske države tako sve otvorenije ulaze u globalnu trku za infrastrukturu bez koje dalji razvoj veštačke inteligencije praktično nije moguć.

Za region to može značiti milijarde evra investicija, novu tehnološku infrastrukturu i radna mesta. Ali postoji i druga strana računice.

Data centri zahtevaju ogromne količine električne energije, prostor i sisteme za hlađenje, zbog čega njihov ubrzani razvoj otvara pitanja uticaja na elektroenergetske sisteme, vodne resurse i životnu sredinu.

Paralelno sa pitanjem koliko milijardi Balkan može da privuče u novoj AI trci, sve češće će postavljati i drugo - koliko velikih data centara region može da podnese.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)