Generacijski obrt: Filozofi postali traženiji od programera, a neki od njih rade u tech gigantima

Pre deset godina, dok je revolucija veštačke inteligencije tek uzimala maha, studentima humanističkih i umetničkih fakulteta govorilo se: ako želite da budete konkurentni na tržištu rada, naučite da programirate. Ispostavlja se da to možda i nije bio najbolji savet. Danas su upravo programeri ti koji strahuju da će im veštačka inteligencija preuzeti posao.

Možda bi programeri, umesto toga, trebalo bolje da savladaju filozofiju. Početkom ove godine njujorški ogranak američke centralne banke objavio je podatke koji pokazuju da diplomci filozofije u SAD imaju veću verovatnoću da će biti zaposleni nego njihove kolege koje su završile računarstvo. Tokom 2024. godine, poslednje za koju postoje dostupni podaci, stopa nezaposlenosti među diplomcima računarstva iznosila je sedam odsto, dok je među filozofima bila svega 5,1 odsto.

Teme za vas

Mnoge od njih zapošljavaju upravo kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju. Studenti često dobijaju ponude za posao i pre nego što diplomiraju, kaže Lučijano Floridi (Luciano Floridi), profesor filozofije na Univerzitetu Jejl (Yale University). Ni akademska zajednica nije pošteđena tog trenda. Floridi razmere odlaska profesora sa filozofskih odseka u AI kompanije opisuje kao egzodus.

Lekcije stare više od 2.000 godina

Neke od lekcija koje filozofija može da ponudi istraživačima veštačke inteligencije stare su više od dve hiljade godina. Sokratov metod, koji je opisao Platon, zasniva se na prividnom neznanju i nizu pažljivo postavljenih pitanja kako bi se razjasnila značenja, otkrile protivrečnosti i sagledale posledice određenih tvrdnji. Mnogi današnji AI sistemi skloni su preteranom povlađivanju korisnicima. Modeli trenirani prema Sokratovom metodu, kaže Jerg Noler (Jörg Noller), stručnjak za filozofiju i veštačku inteligenciju sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu (Ludwig Maximilian University of Munich), manje su skloni da ugađaju ljudima, a više da tragaju za istinom.

Tu je i koncept "sokratovskog neznanja". U delu "Odbrana Sokratova" Platon prikazuje Sokrata kako tvrdi da njegova mudrost pre svega proizlazi iz svesti o tome koliko malo zapravo zna. Ugradnja takve intelektualne poniznosti u modele veštačke inteligencije može pomoći da budu manje preterano sigurni u svoje odgovore, što je jedna od njihovih najvećih slabosti. Noler taj problem naziva "nezrelošću veštačke inteligencije".

Ijson Gabrijel, viši filozof u kompaniji Gugl DipMajnd (Google DeepMind), londonskoj laboratoriji za razvoj veštačke inteligencije, smatra da je takav pristup doprineo tome da AI sistemi danas ređe "haluciniraju". U širem smislu, dodaje, filozofija je "izuzetno moćan alat" za unapređenje načina na koji veštačka inteligencija razmišlja tokom složenih procesa zaključivanja, poznatih kao "lanci mišljenja" (chains of thought).

Filozofsko obrazovanje može da utiče i na konkretniji način razmišljanja AI modela. Ako pravnom AI asistentu "usadite" dela Džona Loka, kaže Tomas Pauers, filozof tehnologije sa Univerziteta Delaver, model će biti skloniji snažnoj zaštiti privatne svojine kao temelju političkih sloboda. Ako vam takav pogled na svet ne odgovara, proizvođači modela nude i druge mogućnosti.

Serija AI modela Granit, koju razvija američki tehnološki gigant IBM, opremljena je podešavanjima koja poslovnim korisnicima omogućavaju da odgovore modela bolje usklade sa filozofijom sopstvene kompanije. Frančeska Rosi, direktorka IBM-ovog odeljenja za odgovornu veštačku inteligenciju, kaže da korisnici tako mogu sami da odrede ravnotežu između različitih filozofskih vrednosti, na primer između individualne slobode i društvene harmonije.

Filozofija može pomoći i u unapređenju zaštite od veštačke inteligencije. Istraživači su već zabeležili niz zabrinjavajućih ponašanja AI modela, uključujući pokušaje izbegavanja nadzora, pa čak i ucenjivanja korisnika. Jedan od načina na koji razvojni timovi nastoje da spreče takvo ponašanje naziva se AI konstitucionalizam (constitutional AI). Reč je o pristupu u kojem se modeli grade na skupu pravila i načela preuzetih iz filozofskih tekstova koji imaju moralni ili pravni autoritet.

Jedan od glavnih zagovornika tog pristupa je kompanija Antropik (Anthropic), koja razvija veštačku inteligenciju u San Francisku. Glavna načela njihovog modela Klod (Claude) zasniva se na raznovrsnim izvorima – od dela Imanuela Kanta (Immanuel Kant) i Eplovih (Apple) uslova korišćenja do Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Najnoviju verziju, objavljenu 21. januara, predvodila je glavna filozofkinja kompanije Amanda Askel. Neki zaposleni u Antropiku taj dokument od 78 strana u šali nazivaju Klodovim "dokumentom duše".

Dva različita pristupa

Najveće pitanje ipak je koja bi pravila uopšte trebalo da se nađu u takvim "ustavima". Filozofi najviše raspravljaju o dva glavna etička pristupa.

Prvi je deontologija. Taj pristup, koji je, između ostalih, zastupao Kant, polazi od strogih moralnih pravila koja zabranjuju laganje, prisilu ili korišćenje ljudi kao sredstva za ostvarenje nekog cilja, čak i kada bi to moglo da dovede do većeg opšteg dobra. Mnoge od tih deontoloških normi ugrađene su i u Klodov "ustav". Prema rečima Pauersa, upravo takva pravila čine ponašanje veštačke inteligencije doslednijim, što je naročito važno ako roboti jednog dana budu u našim domovima ili na javnim mestima.

Modeli koji se zasnivaju na deontološkom pristupu imaju i druge prednosti. Jedna od njih je veća iskrenost, osobina po kojoj je Klod već stekao reputaciju. Nik Bostrom, filozof sa Univerziteta Oksford (University of Oxford), kaže da modeli koji su iskreniji ređe dovode korisnike u zabludu. Slična deontološka pravila primenjuje i kompanija Inflekšn AI (Inflection AI) u svom četbotu Pi, koji je razvijen za pružanje emocionalne podrške. Direktor kompanije Šon Vajt (Sean White) kaže da Pi uspešno prepoznaje korisnike koji bi mogli da naude sebi ili drugima. Prema Floridiju, deontološki zasnovani "ustavi" pomažu i u usklađivanju veštačke inteligencije sa zakonskim propisima.

Drugi etički pristup koji posebno zanima filozofe veštačke inteligencije jeste konsekvencijalizam. Za razliku od deontologije, on procenjuje koristi i štete kako bi odredio šta je u svakoj pojedinačnoj situaciji ispravno učiniti. Među modelima koji su bliži tom pristupu nalaze se OpenAI-jev Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) i Guglov Džeminaj (Gemini). Gugl navodi da su njegovi AI modeli osmišljeni tako da stvaraju "konačne koristi koje znatno nadmašuju predvidive rizike", što je klasično konsekvencijalističko načelo.

Konsekvencijalistički algoritmi ključni su i za softver autonomnih vozila. Ako je saobraćajna nesreća neizbežna, sistem mora da odluči koji će ishod izazvati najmanju moguću štetu. Kris Gerdes (Chris Gerdes), vodeći inženjer u kompaniji Vejmo (Waymo), koja razvija samovozeće automobile, kaže da se razvoj kreće upravo u pravcu sve većeg oslanjanja na konsekvencijalistički pristup. Isto važi i za sisteme veštačke inteligencije u vojne svrhe. Džek Šanahan (Jack Shanahan), bivši direktor Zajedničkog centra za veštačku inteligenciju američkih oružanih snaga, kaže da takvi sistemi moraju biti sposobni da odmere vojnu korist neke akcije u odnosu na moguće civilne žrtve.

Pritom se otvara niz složenih pitanja, upravo onakvih kakva filozofi najviše vole. Postoje li situacije u kojima bi trebalo zanemariti deontološka pravila? Kako donositi odluke kada posledice nisu jasne? Da li sistemi veštačke inteligencije treba da uzimaju u obzir dobrobit životinja ili stanje životne sredine? Da li je, na primer, moralno prihvatljivo dati prednost spasavanju mlađih pešaka u odnosu na starije, pita Štefan Hek, filozof i direktor kompanije Nauto, koja razvija AI sisteme za bezbednost kamiona i drugih privrednih vozila. On predviđa da će upravo takve etičke dileme dovesti do niza sudskih sporova, jer konsekvencijalistički algoritmi izričito dopuštaju nanošenje manje štete ako se time sprečava veća.

Kritičari upozoravaju i na opasnost od takozvanog moralnog otupljivanja. Ako računari sve češće budu donosili moralne odluke umesto ljudi, hoćemo li vremenom izgubiti sposobnost sopstvenog etičkog rasuđivanja? Roman Jampoljski (Roman Yampolskiy), teoretičar veštačke inteligencije sa Univerziteta Luisvil (University of Louisville), upozorava da se moral "kroz istoriju razlikuje od kulture do kulture, podložan je manipulaciji i često ga razumemo tek naknadno".

Jedno je, čini se, sigurno: filozofima koji se bave veštačkom inteligencijom posla neće nedostajati.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)