Pavkov: Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do 2030. u 17 lokalnih samouprava

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da će do 2030.godine u 17 lokalnih samouprava u Srbiji biti izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i istakla da su u planu ''Srbija 2030'' prioritetni projekti koji se tiču zaštite vode i izgradnje vodovodne mreže.

Pavkov je rekla da će se u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda akumulirati više od 60 miliona kubika vode, kao i da će do 2030.godine 27 lokalnih samouprava imati izgrađenu kanalizacionu mrežu.

Teme za vas

''Voda i sve što se tiče zaštite vode i obezbeđivanja pijaće vode i smanjivanja oticanja vode iz vodovodne mreže, i izgradnja vodovodne mreže koju je najavio i predsednik Srbije, je prioritet nad prioritetima'', rekla je Pavkov za TV Prva.

Dodala je da će do 2030. godine Srbija imati osam izgrađenih ili rekonstruisanih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Kada je reč o unapređenju kvalieta vode, Pavkov je rekla da Srbija ima strateška rešenja i da se prave vrlo važni iskoraci po pitanju hidroenergetske bezbednosti.

"Mislim da će ono što će se dešavati biti na ponos svih građana, pre svega mislim na reverzibilnu hidroelektranu Bistricu. Takođe, investiramo u potporne zidove u Knjaževcu i Prijepolju kako ne bi dolazilo do odrona, erozije zemljišta, ali ni da zbog uticaja visokih voda smeće završava u vodotokovima", rekla je Pavkov.

Dodala je da se radi na sanaciji, resanaciji i revitalizaciji po prvi put jezera, kao što je Aleksandrovačko jezero u Vranju i Veliki Zaton kod Majdanpeka.

Govoreći o završetku radova na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani "Nikola Tesla B" (TENT B), Pavkov je istakla je u skladu sa evropskim principima implementiran sistem po najsavremenijim tehnikama i tehnologijama.

Navela je da će za više od 30 odsto biti smanjena emisija sumpor-dioksida, ali i praškastih materija, kao i da očekuje da će efekti sistema odsumporovanja biti vidljivi već ove zimske sezone.

Kada je reč o uticaju klimatskih promena, Pavkov je rekla da je Srbija prva država Zapadnog Balkana koja je uspostavila sistem praćenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i dodala da je pipremljeno više od 90 dozvola za operatere koji ulaze u taj sistem.

"Taj sistem će biti predmet oporezivanja ugljenika, koji je priprema naše države za budući CBAM mehanizam, odnosno sistem oporezivanja ugljenika ka Evropskoj uniji, odnosno ETS", rekla je Pavkov.

Navela je da u toku izrada nacrta novog zakona o klimatskim promenama koji će, kako je rekla, svima koji će biti predmet oporezivanja ugljenika omogućiti da dobiju podsticaje za ozelenjavanje kako bi bili konkurentniji na tržištu u Srbiji i EU.

Govoreći o ekološki prihvatljivim energentima, Pavkov je navela su građani zainteresovani da menjaju individualna ložišta i dodala da jezamenjeno 200 kotlova u javnim ustanovama, a da je u planu da do 2030.godine bude zamenjeno 400 kotlova.

"Podrška građana kao naših saveznika se vidi upravo kroz veliku zainteresovanost da menjaju svoja individualna ložišta, mada još nije na zadovoljavajućem nivou. Ljudima je teško da izađu iz zone komfora. Naš zadatak je da im to približimo, ne samo kroz finansijske podsticaje, nego i kroz razumevanje šta je to što je održivo za budućnost", rekla je ministarka.

(Telegraf.rs/Tanjug)