Država menja pravila igre: Hoće li novi model spasiti ili dodatno uzdrmati Srbiju u ovoj oblasti?

Vlada Srbije usvojila je novu uredbu kojom se od 2026. do 2028. godine uvodi potpuno drugačiji sistem podsticaja za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada. Umesto dosadašnjeg modela, državna pomoć će se ubuduće dodeljivati putem aukcija, na kojima će se operateri nadmetati cenom za obradu otpada.

Cilj promena je povećanje stope reciklaže, unapređenje upravljanja otpadom i razvoj cirkularne ekonomije, ali ostaje pitanje kako će sektor prebroditi prelazni period.

Teme za vas

Najveći podsticaji predviđeni su za istrošene baterije i akumulatore - do 40 dinara po kilogramu otpada, dok će za reciklažu otpadnih vozila iznositi do 30 dinara. Za otpadna ulja maksimalni podsticaj biće 26 dinara po kilogramu, za električni i elektronski otpad 24,8 dinara, a za otpadne gume 15 dinara.

Uredba definiše i godišnje kvote za koje će moći da se ostvaruju podsticaji. Najveća kvota odnosi se na otpadne gume i iznosi 35.000 tona godišnje, dok je za električni i elektronski otpad predviđeno 25.000 tona. Ista količina određena je i za otpadna vozila, dok su kvote za baterije i akumulatore 13.000 tona, a za otpadna ulja 10.000 tona godišnje, piše E- kapija.

Pravo učešća na aukcijama imaće samo operateri sa važećim dozvolama za upravljanje otpadom. Oni će morati da dostave planove reciklaže, poslovne planove i dokaze o saradnji sa sakupljačima otpada, dok uredba predviđa pojačanu kontrolu trošenja budžetskih sredstava kroz redovne i vanredne inspekcijske nadzore.

Podsticaji će imati status državne pomoći za zaštitu životne sredine, a Ministarstvo zaštite životne sredine moći će da ih dodeljuje samo do visine sredstava predviđenih budžetom. Maksimalni iznosi podsticaja usklađivaće se svake godine u skladu sa tržišnim uslovima i potrebama sektora.

Pre donošenja uredbe, Komisija za kontrolu državne pomoći dala je pozitivno mišljenje na predloženi model, čime je otvoren prostor za dodelu oko 2,67 milijardi dinara godišnje u periodu od 2026. do 2028. godine.

Međutim, sektor reciklaže već oseća posledice ukidanja prethodnih podsticaja početkom 2026. godine. Smanjen priliv otpada ka reciklerima, rast troškova za kompanije koje generišu otpad i slabija iskorišćenost postrojenja doveli su do ozbiljnih poremećaja u sistemu. U pojedinim slučajevima došlo je i do privremenog obustavljanja preuzimanja određenih vrsta otpada, dok se sve veće količine zadržavaju na mestu nastanka.

Kako je za eKapiju izjavila Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, sektor se trenutno nalazi između dva modela – starog, administrativnog sistema i novog, koji bi trebalo da funkcioniše po tržišnim principima.

Iako novi sistem aukcija obećava veću efikasnost i transparentnost, stručnjaci upozoravaju da će ključni izazov biti očuvanje stabilnosti tokom prelaznog perioda. Bez jasnih pravila i minimalnih mehanizama podrške postoji realna opasnost od dodatnog usporavanja reciklažnog sektora i narušavanja kontinuiteta sistema upravljanja otpadom u Srbiji.

(Telegraf Biznis)