Počela sa 25 obroka, danas priprema 700.000 dnevno: Kako je jedna žena napravila sistem u kom se ništa ne baca

Sve je počelo u maloj improvizovanoj kuhinji, sa svega 25 obroka dnevno i željom jedne mlade žene da pomogne deci koja su u školu dolazila gladna. Gotovo 15 godina kasnije, njena ideja prerasla je u ogroman sistem koji svakodnevno obezbeđuje hranu za više od 700.000 mališana, zapošljava hiljade ljudi i gotovo u potpunosti eliminiše bacanje hrane.

Iza ovog poduhvata stoji Vavira Ndžiru (Wawira Njiru) iz Kenije, osnivačica organizacije Food4Education, koja je uspela da poveže školske kuhinje, lokalne poljoprivrednike i savremene tehnologije u model koji istovremeno rešava nekoliko velikih problema.

Teme za vas

Kako piše kenijski ASM, njena organizacija danas upravlja sa 209 kuhinja, dok je količina bačene hrane skoro zanemarljiva.

Od male kuhinje do 700.000 obroka

Ideja je nastala dok je Vavira studirala nutricionizam u Australiji. Želela je da pomogne deci u rodnoj Keniji, gde je nedostatak hrane predstavljao ozbiljan problem za mnoge porodice.

Tokom studija prikupila je 1.200 australijskih dolara i odlučila da novac uloži u malu improvizovanu kuhinju u rodnom gradu Ruiru, oko 20 kilometara od Najrobija, kako prenosi britanski Gardijan.

Bila je 2012. godina, a prvi obroci pripremani su za svega 25 školaraca.

Nastavnici su joj tada govorili da je hrana najveća potreba dece. Pojedini učenici su se čak onesvešćivali od gladi, zbog čega su nastavnici u zbornicama držali glukozu kako bi mogli da im pomognu.

Upravo je ta situacija bila jedan od glavnih razloga zbog kojih je odlučila da pokrene projekat.

Danas Food4Education priprema i distribuira više od 700.000 obroka dnevno, a hrana do škola stiže organizovanom mrežom motocikala i kamiona.

Foto: CHARLY TRIBALLEAU / AFP / Profimedia

Kako su bacanje hrane sveli na svega dva odsto?

Ono što ovaj projekat posebno izdvaja jeste način na koji se upravlja ogromnim količinama namirnica.

Organizacija svakodnevno nabavlja oko 130 tona hrane, ali zahvaljujući digitalnom sistemu planiranja uspeva da količinu otpada svede na približno dva odsto.

Digitalna platforma unapred proverava koliko će dece dobiti obrok narednog dana, pa kuhinje mogu da prilagode pripremu hrane stvarnim potrebama.

Na taj način izbegava se nepotrebno kuvanje velikih količina obroka koji bi kasnije mogli da završe kao otpad.

Posebna pažnja posvećena je i nabavci namirnica.

Čak 80 odsto hrane dolazi od lokalnih malih poljoprivrednika, čime se obezbeđuje tržište za domaće proizvođače i podstiče lokalna ekonomija.

Jelovnici se prilagođavaju onome što poljoprivrednici trenutno proizvode. Kada ima više pasulja, priprema se više jela sa pasuljem, a kada je dostupnija određena vrsta sočiva, ona dobija veće mesto u obrocima.

Spasli 1,3 miliona manga koji nisu imali kupca

Koliko ovakav sistem može da bude važan pokazao je događaj iz prve polovine 2026. godine.

Zbog visokih temperatura u kenijskom okrugu Muranga došlo je do viška manga, a oko 5.000 poljoprivrednika suočilo se sa problemom plasmana svojih proizvoda.

Lokalne vlasti obratile su se organizaciji Food4Education sa pitanjem da li bi mogla da preuzme deo voća.

Umesto da velike količine manga propadnu, organizacija je tokom nekoliko nedelja otkupila čak 1,3 miliona plodova i podelila ih školarcima.

Poljoprivrednici su dobili novac za svoje proizvode, deca dodatnu hranu, a količina otpada bila je minimalna.

Ovaj primer pokazuje kako veliki sistem javne ishrane može da pomogne i proizvođačima kada se suoče sa viškovima koje tržište ne može da apsorbuje.

I otpad postaje izvor energije

Održivost projekta ne završava se na racionalnom korišćenju namirnica.

Jedna od najvećih kuhinja organizacije, smeštena u Najrobiju, priprema oko 60.000 obroka dnevno i koristi solarnu energiju i paru.

Druge kuhinje postepeno prelaze na korišćenje ekoloških briketa proizvedenih u Keniji od piljevine i poljoprivrednog otpada, uključujući lišće.

Na taj način materijali koji bi inače bili odbačeni dobijaju novu upotrebnu vrednost, dok se istovremeno smanjuje potreba za korišćenjem ogrevnog drveta.

Ndžiru upozorava da bi priprema obroka za svu decu u Keniji korišćenjem drveta zahtevala ogromne količine šumskih resursa.

Zbog toga prelazak na alternativne izvore energije predstavlja važan deo razvoja čitavog sistema.

Hiljade radnih mesta i prilika za žene

Food4Education danas zapošljava oko 6.000 ljudi, a većinu zaposlenih čine žene.

Osnivačica ističe da joj je posebno važno što je projekat mnogim ženama omogućio ekonomsku samostalnost.

Neke od zaposlenih uspele su da izgrade sopstvene kuće, dok su druge uštedele dovoljno novca da svojoj deci omoguće univerzitetsko obrazovanje.

Iako je sve počelo kao pokušaj da se obezbedi jedan obrok za mali broj gladnih školaraca, projekat je vremenom prerastao u sistem koji povezuje obrazovanje, poljoprivredu, zapošljavanje i zaštitu životne sredine.

Primer iz Kenije pokazuje da cirkularna ekonomija ne mora da počinje velikim industrijskim postrojenjima i složenim tehnološkim rešenjima.

Ponekad je dovoljno drugačije organizovati ono što već postoji - tako da hrana ne propada, poljoprivrednici imaju sigurne kupce, otpad dobija novu namenu, a korist od čitavog sistema ima mnogo šira zajednica.

(Telegraf Biznis)