Od otpada sa njiva prave materijal za kuće i nameštaj: Da li Srbija baca sirovinu koja vredi milione?

Ono što na jednoj njivi ostaje kao otpad, na drugom mestu postaje sirovina za novu industriju. Novi pogon za preradu tekstilnog i poljoprivrednog otpada pokazuje kako ostaci pamuka, vuna, trska i drugi materijali mogu da dobiju potpuno novi život, kao sirovina za proizvodnju nameštaja i građevinske materijale, kako prenosi portal Trend.az.

Za Srbiju, veliku poljoprivrednu zemlju, ova priča otvara važno pitanje: koliko vrednosti svake godine ostaje neiskorišćeno na našim njivama?

Teme za vas

Poljoprivredni otpad više ne mora da bude samo trošak, problem za odlaganje ili materijal koji završava spaljen. Može da postane početak potpuno novog industrijskog lanca.

Otpad iz jednog sektora postaje sirovina za drugi

U Turkmenistanu je pokrenut pogon za preradu tekstilnog i poljoprivrednog otpada koji koristi ostatke iz proizvodnje pamuka, vunu, trsku i stabljike pamuka kako bi od materijala koji bi inače imao malu ili nikakvu tržišnu vrednost stvorio novu industrijsku sirovinu.

Dobijeni materijali mogu da pronađu primenu u proizvodnji nameštaja i građevinarstvu.

Na prvi pogled, reč je o lokalnoj industrijskoj investiciji u centralnoj Aziji. Međutim, iza nje se krije poslovni model koji postaje sve važniji širom sveta - otpad iz jednog sektora postaje sirovina za drugi.

Od njive do fabrike, pa nazad na tržište

Tradicionalni ekonomski model dugo je funkcionisao po jednostavnom principu: uzeti sirovinu, proizvesti robu, potrošiti je i odbaciti ostatak.

Cirkularna ekonomija pokušava da promeni upravo poslednji deo tog lanca. Umesto da materijal nakon prve upotrebe postane otpad, traži se način da ponovo uđe u proizvodni proces.

U ovom slučaju veza je posebno zanimljiva jer spaja nekoliko industrija koje se obično posmatraju odvojeno.

Poljoprivreda proizvodi biomasu i biljne ostatke. Tekstilna industrija stvara sopstvene tokove otpada. Nova tehnologija prerade pokušava da te materijale pretvori u sirovinu za nameštaj i građevinarstvo.

Tako nešto što je do juče predstavljalo problem odlaganja može da dobije novu cenu.

Zašto je ova priča važna za Srbiju?

Srbija nema industriju pamuka poput Turkmenistana, ali ima veliku poljoprivrednu proizvodnju i značajne količine ostataka biomase.

Posle žetve i berbe ostaju slama, kukuruzovina, stabljike suncokreta, rezidbeni ostaci iz voćnjaka i vinograda, ljuske, koštice, komina i brojni drugi nusproizvodi. Deo te biomase već ima upotrebnu vrednost.

Koristi se za stočarstvo, proizvodnju energije, pelet, kompostiranje ili druge namene. Zato bi bilo pogrešno svaki ostatak sa njive automatski nazvati otpadom ili tvrditi da je sav raspoloživ za industrijsku preradu.

Ali upravo tu počinje ozbiljno poslovno pitanje.

Koliki deo tih tokova i dalje ostaje nedovoljno iskorišćen i može li od njih da nastane proizvod veće dodate vrednosti?

Najveća zarada možda nije u prodaji sirovine

Za poljoprivrednika je tradicionalno najvažnije koliko će dobiti za tonu pšenice, kukuruza, suncokreta ili voća.

Cirkularni model postavlja dodatno pitanje: šta se dešava sa onim što ostane posle glavnog proizvoda?

Ako nusproizvod može da se preradi u izolacioni materijal, ploču, ambalažu, komponentu za nameštaj, gorivo, biohemijski proizvod ili neku drugu industrijsku sirovinu, tada se menja čitava računica.

Vrednost se više ne stvara samo iz glavnog roda, stvara se i iz ostatka.

To je posebno važno za poljoprivredu, sektor u kojem proizvođači često rade sa malim maržama i snažno zavise od vremenskih prilika i berzanskih cena.

Građevinarstvo traži nove materijale

Veza sa građevinskom industrijom dodatno povećava značaj ove priče. Građevinarstvo je jedan od najvećih potrošača sirovina, ali istovremeno i sektor pod rastućim pritiskom da smanji ekološki otisak.

Zbog toga raste interesovanje za materijale na bazi biljnih vlakana, ostataka biomase i recikliranih sirovina.

Takvi materijali, u zavisnosti od tehnologije i namene, mogu da se koriste za različite vrste ploča, izolacione proizvode, kompozite i druge elemente.

Naravno, put od stabljike na njivi do sertifikovanog građevinskog proizvoda nije jednostavan.

Potrebni su tehnologija, kontrola kvaliteta, ispitivanje trajnosti, protivpožarne karakteristike, standardizacija i pouzdan lanac snabdevanja.

Ali upravo u tome leži prostor za novu industriju.

Otpad postaje pitanje konkurentnosti

Cirkularna ekonomija često se predstavlja prvenstveno kao ekološka tema.

Međutim, za kompanije ona sve više postaje pitanje troškova i konkurentnosti.

Ako preduzeće može da kupi jeftiniji nusproizvod iz jednog sektora i od njega napravi robu veće vrednosti, ono ne rešava samo ekološki problem. Ono stvara novi biznis.

Istovremeno, poljoprivrednik ili prerađivač koji je ranije plaćao uklanjanje određenog otpada može dobiti kupca za materijal koji mu je do tada predstavljao trošak. Tako nastaje tržište tamo gde ga ranije nije bilo.

Srbija već ima sirovinu - pitanje je šta radi sa njom

Za domaću privredu najveća pouka nije da treba kopirati industriju pamuka iz centralne Azije.

Srbija treba da pogleda sopstvene resurse.

Velika proizvodnja kukuruza, pšenice, suncokreta, voća i povrća stvara i velike tokove nusproizvoda. Prehrambena industrija dodatno generiše kominu, ljuske, koštice, pulpu i druge organske ostatke.

Samo deo toga već se koristi. Ali deo potencijala sigurno ostaje zaključan u slaboj povezanosti poljoprivrede, nauke, startapa, prerađivačke industrije i investitora.

Upravo tu cirkularna ekonomija prestaje da bude samo priča o zaštiti životne sredine i postaje pitanje industrijske politike.

Nova ekonomija počinje tamo gde stara vidi kraj

Pogon u Turkmenistanu zato je zanimljiv mnogo šire od granica jedne države. On pokazuje promenu načina razmišljanja.

Stabljika više nije samo ostatak žetve. Tekstilni otpad nije nužno kraj proizvodnog procesa. Trska nije samo biljka bez velike tržišne vrednosti.

Sve može postati ulazna sirovina za novi proizvod - ako postoje tehnologija, tržište i poslovni model.

Za Srbiju je zato možda najvažnije pitanje jednostavno: koliko puta godišnje gledamo u „otpad“, a zapravo gledamo u sirovinu koju još nismo naučili da naplatimo?

(Telegraf Biznis)