Evropska "zelena" država doživela energetski slom: Građane mole da manje troše struju

U kampanji holandske vlade koja se emituje na televizijama pod nazivom „Okrenite prekidač“, glumica upozorava gledaoce na njihovu potrošnju električne energije. „Kada svi istovremeno koristimo struju, naša elektroenergetska mreža se preoptereti. To može izazvati kvarove. Zato koristite što manje struje između četiri i devet sati“, navode u kampanji, piše Bi-Bi-Si (BBC).

To je znak da je, u jednoj od najnaprednijih ekonomija sveta, nešto ozbiljno pošlo po zlu sa snabdevanjem energijom u zemlji.

Teme za vas

Holandija je bila entuzijastičan korisnik električnih automobila i ima najveći broj stanica za punjenje po glavi stanovnika u Evropi.

Kada je reč o proizvodnji električne energije, zemlja je zameniла prirodni gas iz velikih rezervi u Severnom moru energijom vetra i sunca – toliko da prednjači u Evropi po broju solarnih panela po osobi. Više od jedne trećine holandskih domaćinstava ima ugrađene solarne panele.

Država takođe planira da priobalne vetroelektrane postanu njen najveći izvor energije do 2030. godine.

Sve je to dobro sa ekološkog aspekta, ali stavlja nacionalnu elektroenergetsku mrežu pod ogroman pritisak, a poslednjih godina bilo je više nestanaka struje.

„Problem je zagušenje mreže“, kaže Kis-Jan Rameu (Kees-Jan Rameau), glavni izvršni direktor holandskog proizvođača i dobavljača energije Eneko (Eneco), čijih 70% proizvodnje električne energije sada dolazi iz solarnih i vetroelektrana.

„Zagušenje mreže je kao saobraćajna gužva u elektroenergetskoj mreži. Uzrokuje ga ili prevelika potražnja za energijom u određenom području ili prevelika količina energije koja se isporučuje u mrežu, više nego što ona može da podnese“, objašnjava on.

Problem, dodaje, leži u tome što je mreža prvobitno dizajnirana kada je postojalo samo nekoliko velikih, uglavnom gasnih elektrana.

Foto: Mateja Beljan

„Dakle, izgradili smo mrežu s velikim dalekovodima blizu tih elektrana, a sve manjim dalekovodima prema domaćinstvima. Danas, kada prelazimo na obnovljive izvore, mnogo energije se ubacuje u mrežu sa periferije – gde postoje samo mali dalekovodi“, kaže Rameu.

Ti mali dalekovodi sada se muče da podnesu svu energiju koja dolazi iz vetroturbina i solarnih panela razasutih širom zemlje.

Damijen Ernst (Damien Ernst), profesor elektrotehnike na Univerzitetu u Liježu (Université de Liège) u Belgiji, jedan je od vodećih evropskih stručnjaka za električne mreže. On kaže da je reč o izuzetno skupom problemu koji Holandija mora da reši.

„Imaju krizu mreže jer nisu dovoljno ulagali u distributivne i prenosne mreže, pa se sada suočavaju sa uskim grlima na svim nivoima. Trebaće godine i milijarde evra da se to reši“, upozorava Ernst.

On dodaje da je to problem čitave Evrope:
„Instalira se ogromna količina solarnih panela, i to brzinom koja je mnogo veća nego što mreža može da podnese.“

U sedištu kompanije Eneko u Roterdamu, Kis-Jan Rameu pokazuje veliku kontrolnu tablu koju nazivaju „virtuelna elektrana“ i „mozak našeg poslovanja“. Ona se koristi za balansiranje mreže i sprečavanje nestanaka struje.

Kada je proizvodnja električne energije prevelika, Eneko može da isključi vetroturbine i solarne panele. Kada je potražnja prevelika, kompanija smanjuje isporuku struje kupcima koji su pristali na to u zamenu za niže cene električne energije.

Ali, za domaćinstva i firme koje žele da povećaju svoju potrošnju električne energije novim ili većim priključkom na mrežu, to sve češće nije moguće.

„Potrošači žele da instaliraju toplotne pumpe ili pune električne automobile kod kuće, ali to zahteva veći priključak, koji sve češće ne mogu da dobiju“, kaže Rameu.

Još je teže za preduzeća: „Često žele da prošire svoje poslovanje, ali jednostavno ne mogu da dobiju dodatne kapacitete od operatora mreže.“

Situacija je otišla toliko daleko da je čak i izgradnja novih stambenih naselja u Holandiji postala teža, jer nema dovoljno kapaciteta da se ta naselja priključe na mrežu.

Mnogi – i fizička i pravna lica – godinama čekaju na priključenje, a postoje i liste čekanja za one koji žele da prodaju višak energije u mrežu, poput novih kuća sa solarnim panelima.

Tener (Tennet), državna agencija koja upravlja nacionalnom mrežom, kaže da 8.000 kompanija trenutno čeka da im bude omogućeno isporučivanje električne energije, dok još 12.000 čeka dozvolu da koriste veću količinu struje.

Neki sektori upozoravaju da to ugrožava privredni rast zemlje.

„Zagušenje mreže dovodi u opasnost budućnost holandske hemijske industrije, dok će u drugim zemljama biti mnogo lakše investirati“, upozorava Ninke Homan (Nienke Homan), predsednica Holandskog hemijskog udruženja.

Dodaje da je, nakon Pariskog sporazuma iz 2015. godine, fokus bio na povećanju proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali da se „potcenio uticaj koji bi to imalo na elektroenergetsku mrežu“.

Tener (Tennet) sada planira da uloži 200 milijardi evra u jačanje mreže, uključujući postavljanje oko 100.000 kilometara novih kablova do 2050. godine.

To je ogromna suma, ali i trošak neinvestiranja je velik — zagušenje mreže Holandiju godišnje košta i do 35 milijardi evra, prema izveštaju Boston Konsalting grupe (Boston Consulting Group) iz 2024. godine.

Ežen Bejings (Eugene Beijings), koji je u Teneru zadužen za preopterećenje mreže, kaže da je potrebno mnogo strpljenja:

„Da bismo ojačali i modernizovali mrežu, moramo da udvostručimo, utrostručimo, a ponekad i deset puta povećamo kapacitet postojeće infrastrukture.

U proseku je potrebno oko 10 godina da se projekat realizuje, od čega je osam godina potrebno za dobijanje dozvola i pravnih saglasnosti, a samo dve godine otpadaju na izgradnju.“

Dodaje da se, u međuvremenu, energetska tranzicija odvija brže nego što mreža može da izdrži.

Finansijski podsticaji za one koji višak solarne energije isporučuju u mrežu sada se svode gotovo na nulu — u nekim slučajevima, građani će čak morati da plate da bi isporučili energiju u mrežu.

(Telegraf Biznis)