Vučić najavio gradnju nuklearke u Srbiji: Evo koliko je vremena potrebno i ko bi bili potencijalni izvođači

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je istakao da dugoročno brine o obezbeđivanju električne energije za zemlju i da je nužno ulagati u nuklearnu energiju. Kako je naveo, “Nama je potrebna jedna nuklearka ili dve takozvane male nuklearke. Moramo da gledamo budućnost. Računajte da nam potrebno 10 godina da se izgrade”.

Ova izjava otvara pitanja kada bi Srbija zaista mogla da ima nuklearnu elektranu, kakav bi to bio uticaj na energetski sektor i koji bi bili potencijalni izvođači radova.

Teme za vas

Kada bi Srbija mogla da dobije nuklearnu energiju?

Po Vučićevim rečima, potrebno je oko 10 godina od početka gradnje da prva nuklearna elektrana proradi.
To znači da, ako bi Srbija odmah pokrenula projekat, prva energija iz nuklearnih izvora mogla bi da bude dostupna oko 2035. godine.

Predlog uključuje dve opcije:

- Jedna velika nuklearna elektrana sa klasičnim reaktorom, koja bi proizvodila stotine megavata električne energije.

- Dve male modularne nuklearke (Small Modular Reactors – SMR), koje su skalabilnije, brže za gradnju i pogodne za zemlje koje prvi put ulaze u nuklearni sektor.

Kako Srbija može da koristi nuklearnu energiju?

Nuklearna energija bi predstavljala stabilan izvor električne energije sa nekoliko ključnih efekata:

Stabilizacija elektroenergetskog sistema: Nuklearne elektrane daju konstantan proizvodni kapacitet, što je posebno važno za smanjenje zavisnosti od uvoza struje i fosilnih goriva.

Smanjenje emisije CO₂: Za razliku od termoelektrana na ugalj ili gas, nuklearni reaktori ne emituju ugljen-dioksid pri proizvodnji električne energije.

Diversifikacija energetskog miks-a: Srbija trenutno zavisi od uglja, gasovoda i hidroenergije. Nuklearna energija bi dodala sigurnost i dugoročnu predvidivost.

Upotreba nuklearne energije u Srbiji zahtevaće i visok nivo regulative, obuke stručnog kadra i odgovarajuće sisteme za odlaganje nuklearnog otpada.

Foto: Tanjug/AP

Potencijalni izvođači i partneri

Za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, najverovatnije su potrebni iskusni međunarodni partneri, jer zemlja još nema infrastrukturu za veliki nuklearni program. Mogući akteri uključuju:

Rusija (Rosatom) – iskustvo sa klasičnim i malim modularnim reaktorima, već prisutni u Srbiji kroz saradnju na energetskim projektima.

Francuska (EDF, Framatome) – vodeći u nuklearnoj energiji u EU, sa dugogodišnjim iskustvom u reaktorima različitih tipova.

SAD (Westinghouse, NuScale) – lideri u malim modularnim reaktorima, posebno pogodnim za zemlje koje prvi put ulaze u nuklearnu energiju.

Kina (CNNC, CGN) – aktivna u izgradnji novih nuklearnih kapaciteta širom sveta, posebno u Aziji i Africi.

Pored izvođača, ključnu ulogu igra i državna regulativa, priprema zakonskog okvira, sigurnosni standardi i edukacija stručnjaka, što može dodatno uticati na dinamiku projekta.

Uticaj na energetski sektor Srbije

Uvođenje nuklearne energije dugoročno bi moglo da:

- Smanji zavisnost od uvoza struje i gasa, posebno u zimskim periodima.

- Ojača energetsku nezavisnost i stabilnost cena struje.

- Omogući prelazak sa termoelektrana na ugalj na čistiju i predvidiviju proizvodnju.

- Otvori vrata za razvoj visokotehnološke industrije i stručnog kadra u zemlji.

Međutim, projekat nosi i rizike: visoka početna ulaganja, potrebu za dugoročnim planiranjem i kontrolom nuklearnog otpada, kao i međunarodne standarde sigurnosti.

Izjava predsednika Vučića nagoveštava da Srbija ozbiljno razmatra ulazak u nuklearnu eru, bilo kroz veliku nuklearnu elektranu ili male modularne reaktore. Ako se planovi realizuju, za deset godina Srbija bi mogla da proizvodi stabilnu, čistu i domaću električnu energiju, što bi predstavljalo istorijski iskorak u energetskom sektoru.

(Telegraf Biznis)