Misterija - Zašto Kina masovno gradi termoelektrane uprkos bumu obnovljivih izvora?

Iako je Kina i tokom 2025. godine ubrzano širila kapacitete za solarnu i vetroenergiju, istovremeno je pustila u rad znatno više termoelektrana na ugalj nego prethodnih godina, što je pojačalo zabrinutost da li će najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte uspeti da smanji emisije i ograniči klimatske promene.

Prema istraživačkom izveštaju objavljenom u utorak, u pogon je tokom prošle godine pušteno više od 50 velikih blokova na ugalj, pojedinačnih sklopova kotla i turbine instalirane snage od jednog gigavata ili više. To predstavlja nagli rast u odnosu na prethodnu deceniju, kada je godišnje u proseku pokretano manje od 20 takvih jedinica.

Teme za vas

Ukupno je Kina prošle godine priključila čak 78 gigavata novih kapaciteta na ugalj, pokazuje zajednički izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha i organizacije Global Enerdži Monitor.

„Razmere tog proširenja su zapanjujuće. Samo u 2025. godini Kina je pustila u rad više kapaciteta na ugalj nego što je Indija izgradila tokom cele prethodne decenije“, izjavila je koautorka izveštaja Kristin Širer iz Global Enerdži Monitora.

Istovremeno, još brži rast vetroelektrana i solarnih elektrana blago je smanjio udeo uglja u ukupnoj proizvodnji struje. Proizvodnja električne energije iz uglja pala je za oko jedan odsto, jer je rast iz čistijih izvora pokrio povećanu potražnju.

Podaci Nacionalne energetske administracije Kine pokazuju da je zemlja u 2025. dodala 315 gigavata solarnih kapaciteta i 119 gigavata vetroenergije.

Složen odgovor

Pitanje zašto Kina i dalje intenzivno gradi termoelektrane na ugalj ima više odgovora. Zemlja se nalazi u ranijoj fazi ekonomskog razvoja u odnosu na SAD i Evropu, pa joj je potrebno više energije za nastavak rasta. Kako se sve više od 1,4 milijarde stanovnika približava srednjoj klasi, raste i potrošnja električne energije – od klima-uređaja do drugih energetski zahtevnih uređaja.

Velike količine struje potrebne su i za rad kineskih fabrika, ali i za sektor veštačke inteligencije, koji vlasti u Pekingu vide kao ključan za tehnološko liderstvo zemlje.

Foto: Lee Rentz / Alamy / Profimedia

Nestanci električne energije u pojedinim delovima Kine tokom 2021. i 2022. godine dodatno su pojačali strahovanja u vezi sa energetskom bezbednošću. Pojedine fabrike tada su obustavljale proizvodnju, dok su neki gradovi uvodili rotacione restrikcije.

Odgovor vlasti bio je jasan signal da je potrebno više elektrana na ugalj, što je pokrenulo talas novih zahteva i dozvola za izgradnju. Analitičarka Ći Ćin iz Centra za istraživanje energije i čistog vazduha navodi da je upravo talas odobravanja projekata tokom 2022. i 2023. doveo do naglog rasta instaliranih kapaciteta prošle godine.

„Kada se jednom izdaju dozvole, projekte je teško zaustaviti“, naglasila je ona.

Izgradnja novih kapaciteta na ugalj snage 83 gigavata započeta je prošle godine, što ukazuje da bi i ove godine elektroenergetska mreža mogla biti dodatno proširena.

Ugalj kao oslonac sistema

Zvanični stav kineskih vlasti je da ugalj obezbeđuje stabilnu rezervu za izvore poput vetra i sunca, čija proizvodnja zavisi od vremenskih uslova i doba dana. Restrikcije iz 2022. delom su bile posledica suše koja je pogodila hidroelektrane, ključni izvor energije u zapadnoj Kini.

Foto: Shutterstock

Prema smernicama Nacionalne komisije za razvoj i reforme, ugalj bi trebalo da „igra važnu noseću i balansirajuću ulogu“ još godinama, uz plan da se postojeće elektrane učine čistijim i efikasnijim.

Kineska Asocijacija za transport i distribuciju uglja saopštila je da će termoelektrane na ugalj ostati ključne za stabilnost elektroenergetskog sistema, čak i dok se deo proizvodnje postepeno prebacuje na druge izvore.

Rizik za energetsku tranziciju

Ćin upozorava da bi masovna izgradnja mogla usporiti prelazak na čistije izvore energije.

„Politički i finansijski pritisci da elektrane rade punim kapacitetom mogli bi ih duže zadržati u pogonu, ostavljajući manje prostora za druge izvore“, rekla je ona.

Foto: Tanjug/AP

U izveštaju se Kina poziva da ubrza gašenje starih i neefikasnih termoelektrana i da se u narednom petogodišnjem planu obaveže da emisije iz elektroenergetskog sektora između 2025. i 2030. godine neće rasti.

„Hoće li širenje kapaciteta na ugalj dovesti do većih emisija zavisiće od toga da li će njegova uloga zaista biti ograničena na rezervu i podršku, ili će ostati stub bazne proizvodnje električne energije“, zaključila je Ćin.

(Telegraf Biznis)