Od štednje do berze i veštačke inteligencije: Ovo su ključne poruke konferencije "Kapital u pokretu"

Konferencija "Kapital u pokretu" okupila je danas u Sava centru predstavnike države, finansijskog sektora, vodećih domaćih kompanija, investicionih fondova, Beogradske berze i akademske zajednice, a Telegraf Biznis pratio je događaj uživo.

Kroz četiri panela otvorena su neka od najvažnijih pitanja za budućnost domaćeg tržišta kapitala - kako sačuvati vrednost novca, gde se danas nalazi kapital građana i kompanija, kako pokrenuti sredstva koja ostaju pasivna, zbog čega se domaći biznis i dalje dominantno oslanja na bankarsko finansiranje i kakvu će ulogu u svemu tome imati nove generacije i veštačka inteligencija.

Teme za vas

Specijalni gost konferencije bio je Greg B. Dejvis, stručnjak za bihevioralne finansije i autor knjige "Behavioral Investment Management", čija ekspertiza povezuje psihologiju, rizik i donošenje investicionih odluka.

Iako su učesnici problemu pristupali iz različitih uglova, kroz sva četiri panela provlačila se zajednička poruka - kapital u Srbiji postoji, ali je potrebno stvoriti uslove, poverenje i znanje kako bi se njegov veći deo pokrenuo.

Poverenje kao preduslov za kapital koji traje

Foto: Marko Edge

Prvi panel "The Longevity of Capital" bio je posvećen dugoročnom očuvanju i uvećavanju kapitala i ulozi profesionalnog upravljanja imovinom u vremenu inflacije, ekonomskih i geopolitičkih neizvesnosti.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković izdvojio je poverenje investitora kao jedan od ključnih uslova za razvoj tržišta.

- Mnogo toga što je urađeno u prethodnom periodu imalo je za cilj da se napravi jedna infrastruktura poverenja - poručio je Janković, ukazujući na regulatorni okvir koji treba da pruži zaštitu investitorima, posrednicima i kompanijama koje traže kapital.

Prema njegovim rečima, domaće tržište sazrelo je do tačke u kojoj IPO i investicioni fondovi više nisu nešto što se vezuje samo za razvijena strana tržišta.

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić ukazao je na drugu stranu istog problema – način na koji domaće kompanije finansiraju svoj rast.

- Kompanije su dotakle zid iznad koga više ne mogu da pređu - rekao je Ostojić, objašnjavajući da banke imaju svoja ograničenja i da će kompanije za budući razvoj morati da traže alternativne izvore finansiranja.

Najavio je da postoji nekoliko kompanija spremnih da ponude korporativne obveznice do kraja godine, dok prve nove inicijalne javne ponude akcija očekuje naredne godine.

- Veliki broj kompanija čeka uspešan primer kako bi se odlučile da izađu na berzu - poručio je Ostojić.

Tržište kapitala više nije samo teorija

Drugi panel "The Future of Capital Markets in Serbia" prebacio je razgovor sa institucionalnog okvira na konkretna iskustva kompanija i investicione industrije.

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić govorio je o iskustvu kompanije na međunarodnom tržištu kapitala. Telekom Srbija je prva domaća kompanija sa međunarodnim iskustvom izlaska na strano tržište kapitala, odnosno na Euronext Dublin.

Lučić je posebno govorio o likvidnosti kompanije kao jednom od važnih elemenata poverenja investitora prilikom emisije korporativnih obveznica.

- Sledeće godine ti prilivi iznosiće 15 milijardi dinara. Kad oduzmete plate, poreze, nama ostaje 10 milijardi mesečno - rekao je Lučić, nakon što je naveo da Telekom Srbija, bez zavisnih društava, već sada ostvaruje priliv od gotovo 13 milijardi dinara mesečno.

Na istom panelu otvoreno je i pitanje transparentnosti kompanija koje odluče da kapital potraže na tržištu.

Osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović sažeo je jednu od posledica takve odluke rečima:

- Tržište kapitala vas tera da svoj posao napravite transparentnim.

Koliko se domaća investiciona industrija već promenila pokazuje podatak koji je izneo izvršni direktor Intesa Investa Srđan Maletić – vrednost industrije investicionih fondova dostigla je 2,4 milijarde evra.

Ipak, gotovo 80 odsto tog iznosa i dalje se nalazi u novčanim fondovima.

Maletić je postavio i konkretan cilj - da industrija do naredne godine dostigne tri milijarde evra, ali je istovremeno ukazao na temu koja se provlačila kroz gotovo čitavu konferenciju: finansijsku pismenost.

- Voleo bih da sledeća školska godina počne i da imamo finansijsku edukaciju u školskom sistemu - poručio je Maletić.

Kako pokrenuti novac koji miruje?

Foto: Marko Edge

Treći panel nosio je možda i pitanje koje najbolje objašnjava naziv čitave konferencije - "Unlocking Dormant Capital", odnosno kako pokrenuti kapital koji postoji, ali ostaje van aktivnih investicionih tokova.

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović ukazao je na činjenicu da je Srbija, kao i mnoge zemlje Jugoistočne Evrope, bankocentrično tržište.

Država, prema njegovim rečima, treba da učestvuje u edukaciji građana o mogućnostima tržišta kapitala, ali taj posao ne može da obavi sama.

- Banke na našim tržištima, koje su uglavnom u stranom vlasništvu, ne vide tržište kapitala kao priliku već kao konkurenciju - rekao je Popović.

Njegova poruka bila je da upravo banke, koje drže najveći deo finansijske aktive, moraju da imaju ulogu u daljem razvoju tržišta.

Član Izvršnog odbora ALTA banke Željko Devičić ponudio je pogled iz bankarskog sektora, ističući da banka ne treba da bude samo mesto na kojem se novac čuva, već i mesto na kojem građani mogu da steknu znanje o načinima na koje svoj novac mogu da investiraju.

Jedno od najzanimljivijih poređenja dana stiglo je od direktora Raiffeisen Investa Radeta Bjelobabe.

Prema podacima koje je izneo, cene nekretnina u Beogradu u poslednjih 15 godina porasle su između 100 i 150 odsto, u zavisnosti od opštine, dok su akcije i indeksi na tržištu kapitala u istom periodu zabeležili rast veći od 500 odsto.

- Rentiranje nekretnine vam donosi prinos investiranih sredstava od četiri, pet odsto - rekao je Bjelobaba, ocenjujući da je to u pojedinim slučajevima više od prinosa koji se može dobiti kroz kamatu na bankarski depozit.

Poređenje nije značilo da nekretnine prestaju da budu značajan oblik ulaganja, već je otvorilo pitanje diversifikacije - da li će građani i ubuduće gotovo automatski usmeravati višak novca u stanove i štednju ili će deo kapitala početi da pronalazi put do drugih investicionih instrumenata.

AI menja i posao i način na koji investiramo

Foto: Marko Edge

Četvrti panel "Investing for the Next Generation" pogled je usmerio ka generacijama koje će kapital tek stvarati, ali i ka tehnologiji koja već menja način na koji se vrednost stvara.

Jednu od upečatljivijih poruka dao je predsednik Uprave Triglav Investments Benjamin Jošar, govoreći o uticaju veštačke inteligencije na kompanije, zaposlene i investitore.

Prema njegovoj oceni, oni koji ne budu usvajali i koristili AI alate rizikuju da izgube konkurentnost na tržištu rada, dok će kompanije koje ih integrišu u svoje procese povećavati produktivnost.

- Veštačka inteligencija će sve više posla obavljati sa nama i umesto nas - rekao je Jošar.

Iz toga je izvukao i investicionu poruku:

- Ukoliko kao pojedinci ne budemo investirali na tržištu kapitala, nećemo učestvovati u kreiranju te vrednosti.

Time je poslednji panel povezao dve teme koje se na prvi pogled nalaze na različitim stranama - budućnost rada i budućnost investiranja. Ako tehnologija povećava produktivnost i vrednost kompanija, pitanje za novu generaciju neće biti samo kako će zarađivati, već i da li će kroz investiranje učestvovati u vrednosti koju nova ekonomija stvara.

Šta ostaje kao ključne ideje posle četiri panela?

Foto: SMN

Posle četiri panela konferencije "Kapital u pokretu" može se izdvojiti nekoliko zajedničkih zaključaka.

Kapital u Srbiji postoji, ali je njegov značajan deo i dalje vezan za tradicionalne modele štednje i investiranja. Istovremeno, kompanije koje žele da nastave rast sve teže mogu da se oslanjaju samo na jedan izvor finansiranja.

Korporativne obveznice, investicioni fondovi i budući IPO-i zato više nisu samo tema stručnih konferencija. Najave sa događaja pokazuju da bi neki od tih procesa vrlo brzo mogli da dobiju i nove konkretne primere na domaćem tržištu.

Drugi veliki izazov je poverenje. Regulatorni okvir može da stvori uslove, ali će za promenu višedecenijskih navika kompanija i građana biti potrebni uspešni domaći primeri.

Treći je znanje. Od poziva da finansijska edukacija uđe u škole do razgovora o ulozi banaka u edukaciji klijenata, finansijska pismenost nametnula se kao jedan od preduslova za ozbiljniji razvoj tržišta.

A četvrti je promena koja već stiže. Veštačka inteligencija menja kompanije i tržište rada, a sa njima i način na koji će nove generacije stvarati, čuvati i investirati svoj kapital.

Možda se najjednostavniji zaključak čitavog dana nalazi upravo u nazivu konferencije: kapital postoji - sledeći izazov je kako ga pokrenuti.

(Biznis Telegraf)