Posle Beograda, Čačak na potezu: Grad najavljuje izgradnju spalionice otpada kao spas od deponija

Čačak bi mogao postati tek drugi grad u Srbiji, nakon prestonice, koji će problem nagomilavanja smeća rešiti izgradnjom spalionice komunalnog otpada. Gradske vlasti vide ovo postrojenje kao ključ za izlazak iz ekološkog lavirinta koji već mesecima opterećuje grad na Moravi.

Ideja je jednostavna, ali ambiciozna: umesto da se smeće gomila na deponijama, ono bi se spaljivalo, čime bi se dobijala toplotna i električna energija, smanjilo zagađenje, a troškovi upravljanja otpadom bi se dugoročno eliminisali.

Teme za vas

Ovaj radikalan zaokret u komunalnoj politici iniciran je krizom na regionalnoj deponiji "Duboko" kod Užica, gde je požar u maju ogolio sve slabosti trenutnog sistema. Iako je Čačak administrativni centar okruga i najveći deoničar te deponije sa 27 odsto udela, njegov otpad tamo više nije dobrodošao.

Foto: Pixabay

Rampa na deponiji "Duboko" zbog dugova

Dok se traži trajno rešenje, Čačak se suočava sa administrativnom blokadom. Momir Milovanović, direktor Regionalne deponije "Duboko", bio je jasan - rampa je spuštena zbog neizmirenih finansijskih obaveza.

- Svi oni osnivači i komunalna preduzeća koja duguju 'Dubokom' neće moći da dopremaju otpad dok ne izmire svoje obaveze. Otpad će dolaziti iz onih lokalnih samouprava koje ništa ne duguju. Drugi je uslov da se gradu Užicu isplati novac za eksproprijaciju zemlje koju je Užice platilo i koje je trebalo da mu bude isplaćeno shodno učešću u vlasništvu u Regionalnoj deponiji "Duboko". Dok se to ne ispuni nema dopremanja smeća - rekao je ranije Milovanović za medije.

Usled ove blokade, otpad se privremeno gomila na Transfer stanici koja za to nije predviđena, ili se transportuje dalje.

Pogled ka Trstu i Celju

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović potvrdio je da se trenutno oko 4.800 tona nagomilanog otpada, kao i tekući dnevni otpad, preusmeravaju ka Kragujevcu i Kniću. Međutim, on insistira na tome da transport nije strategija, već gašenje požara, dok je pravi cilj - spalionica po uzoru na evropske gradove.

- Dnevni otpad, oko 180 tona sa teritorije našeg grada, odvozićemo u Knić i u Kragujevac, a imamo i još neke alternative. Ljudi iz okoline deponije Prelići nas razumeju, razgovarali smo sa njima. Deponiju Prelići smo za ogroman novac Vlade Republike Srbije potpuno rekultivisali, za oko tri miliona evra, metan smo izvukli iz tela deponije, a učinićemo sve da taj otpad dopremimo na druge lokalitete, da bi ovaj lokalitet bio potpuno čist. Mislim da je trajno rešenje spalionica, ne samo za Čačak, već i za gradove veličine našeg grada i radimo na tome već godinu dana. Imamo pozitivna iskustva iz Trsta, iz Celja i trudićemo se da i mi to trajno rešimo - istakao je gradonačelnik Todorović.

Koliko je realna brza izgradnja?

Iako lokalna vlast gura ideju o spalionici, nacionalni dokumenti i procedure sugerišu da put do realizacije neće biti kratak. Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine predviđa izgradnju ukupno tri ovakva postrojenja: jedno je već aktivno u beogradskoj Vinči, dok su preostala dva planirana za Niš i Kragujevac. Čačak se u tom strateškom dokumentu trenutno ne pominje.

Foto: Shutterstock.com

Direktor deponije "Duboko" upozorava da je reč o decenijskom procesu.

- Do toga je dug put, od izmene strateških planova i dobijanja svih saglasnosti. Treba sigurno deset godina da bi se došlo do svih potrebnih dozvola i saglasnosti i sredstava, pa onda koju tehnologiju izabrati… To je ogroman posao koji nije lak - objasnio je Milovanović.

Struja iz otpada

Ukoliko bi Čačak uspeo da prevaziđe birokratske prepreke i izmeni strateške planove, benefiti bi bili višestruki. Srbija se u procesu pristupanja EU obavezala na uspostavljanje savremenog sistema upravljanja otpadom, a spalionice su neizostavan deo te slagalice.

Ekološki gledano, ovakva postrojenja smanjuju emisiju metana sa deponija, koji je jedan od glavnih uzročnika efekta staklene bašte. Ekonomski, otpad postaje resurs. Primera radi, spalionica u Vinči godišnje preradi 340.000 tona otpada, pretvarajući ga u 30,24 MWh električne i 56,5 MWh toplotne energije.

Za građane Čačka, to bi u perspektivi moglo značiti ne samo čistiji grad, već i potencijalno stabilnije cene grejanja i struje.

(Telegraf Biznis/PR)