Stručnjak rešava dilemu: Srbija ne uvozi otpad za bacanje na deponije, već za energiju

Strah da će Srbija postati "evropska deponija" nakon izmena Zakona o upravljanju otpadom nije opravdan, jer se liberalizacija uvoza ne odnosi na komunalno smeće, već isključivo na specifičnu vrstu otpada koja služi kao energent - poruka je struke koja pokušava da razjasni nedoumice u javnosti.

Gojkan Stojinović, stručnjak za upravljanje otpadom, istakao je za RTS da građani ne treba da brinu da će u našu zemlju stizati tuđi komunalni ili mešani otpad. Prema njegovim rečima, ključna razlika koju javnost mora da razume je razlika između "smeća za bacanje" i "otpada kao resursa".

Teme za vas

Šta zapravo ulazi u Srbiju?

Dozvole za uvoz rezervisane su isključivo za neopasan otpad koji je prošao proces prerade i dobio status alternativnog goriva. Reč je o materijalima poznatim kao RDF (Refuse Derived Fuel) ili SRF (Solid Recovered Fuel).

To nisu kese sa smećem iz evropskih domaćinstava, već prerađeni materijali dobijeni iz komunalnog ili industrijskog otpada, koji su tehnološki pripremljeni da sagorevaju u specijalizovanim postrojenjima. Njihova svrha je isključivo energetsko iskorišćenje - dakle, služe kao zamena za ugalj ili gas u industrijama koje poseduju najsavremeniju tehnologiju i ispunjavaju visoke ekološke standarde.

Imamo fabrike, ali nemamo gorivo

Zašto uopšte uvozimo otpad ako ga i sami imamo previše? Stojinović objašnjava da problem leži u tržišnom disbalansu. Srpska industrija i privreda poseduju kapacitete i spremne su da koriste ova alternativna goriva kako bi proizvodile energiju efikasnije i jeftinije.

Međutim, na domaćem tržištu nema dovoljno pripremljenog goriva odgovarajućeg kvaliteta.

Jednostavno rečeno, Srbija još uvek ne prerađuje dovoljno sopstvenog otpada u ovo gorivo da bi zadovoljila potrebe svoje industrije, pa je uvoz jedini način da se taj jaz popuni i da postrojenja ne stoje.

Dvostruka kontrola

Stojinović naglašava da zakon i dalje striktno zabranjuje uvoz otpada radi odlaganja na deponije. Dakle, nijedan kilogram uvezenog materijala ne sme završiti zakopan u zemlji.

Sigurnost garantuju i propisi Evropske unije, iz koje ovaj otpad najčešće dolazi. EU ne dozvoljava izvoz otpada koji nije prethodno tretiran i pripremljen. To znači da preko granice može preći samo ono što već ima status neopasnog otpada spremnog za peći, a ne sirovo smeće.

Cilj novih zakonskih rešenja nije zatrpavanje Srbije, već modernizacija sistema - povezivanje komunalnog sektora sa privredom, podsticanje reciklaže i odgovornije upravljanje resursima, gde otpad prestaje da bude problem i postaje energija.

(Telegraf Biznis)