Voren Bafet je majstor zena

Tokom sesije pitanja i odgovora sa akcionarima 2008. godine, jedan mladić je Vorenu Bafetu postavio smelo pitanje: „Da li poznajete i verujete u Isusa Hrista i da li imate lični odnos s njim?“

„Ne. Ja sam agnostik,“ odgovorio je milijarder. „Odrastao sam u religioznom domaćinstvu i da ste to pitanje postavili mojoj majci ili ocu, dobili biste drugačiji odgovor. Ja sam istinski agnostik. Nisam bliži ni teisti ni ateisti. Jednostavno ne znam - i možda ću jednog dana znati, a možda i ne. To je priroda agnosticizma.“

Teme za vas

Bafet možda nije religiozan, ali je tokom života ulagao u obilje ‘duhovnog kapitala’. Dok se 95-godišnji Voren Bafet priprema da se na kraju godine povuče sa mesta izvršnog direktora konglomerata Berkšir Hetevej, mnogi slave njegovu finansijsku genijalnost. Smatra se jednim od najuspešnijih investitora u istoriji, sa procenjenim bogatstvom od 150 milijardi dolara.

Ali Bafet za sobom ostavlja i telo duhovne mudrosti koje pomaže ljudima u mnogo čemu - ne samo u novcu. Crpeo je uvide iz zen-budizma, Konfučija, stoičkih filozofa, pa čak i Novog zaveta, kako bi pokazao ljudima kako da se nose ne samo sa tržišnim oscilacijama, već i sa životnim padovima, piše CNN.

Bafet nije samo poslovna ikona - on je „zen-majstor“, kažu proučavaoci religijskih tradicija. Aura duhovnosti koja ga okružuje traje godinama. Za mnoge sledbenike on je „prorok iz Omahe“. Ljudi ne zakazuju sastanke; oni hodočaste iz Kine i Australije u njegovu skromnu kuću u Omahi i dolaze na skupštine akcionara Berkšir Heteveja da bi upoznali čoveka kog je jedan menadžer fonda nazvao „Bogom investiranja“.

Autori pišu poslovne knjige o njemu koje prelaze u propovedi, sa naslovima poput „Novi tao Vorena Bafeta“ i „Investicione mantre Vorena Bafeta“. Ipak, najbolji izvor Bafetove duhovne mudrosti je on sam. Njegove parabole i poslovice se prepričavaju, poput:
„Neko danas sedi u hladu zato što je neko davno posadio drvo.“
ili
„Bogatstvo vam omogućava da budete u zanimljivijim okruženjima, ali ne može promeniti koliko vas ljudi vole niti koliko ste zdravi.“

Foto:Shutterstock

Ove duhovne istine navele su Lea Babautu, zen-budistu i autora knjige „Moć manjeg“, da zaključi da Bafet ima zenovski senzibilitet.

„On je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, a ipak to nije centralni deo njegovog identiteta“, kaže Babauta za CNN. „Okružen je ljudima opsednutim novcem i vidi koliko su zavedeni. Jedna od osnovnih ideja zena jeste da živimo u iluzijama o tome šta će nas učiniti srećnim.“

Za Bafeta, dobar investitor i dobar čovek su nerazdvojni. Čovek će uvek živeti u „bikovskom tržištu“ ako se drži ova tri duhovna principa, izražena njegovim rečima:

„Zavist i pohlepa idu ruku pod ruku“

„Ne poželi“ je jedna od Deset zapovesti. Zavist je jedan od sedam smrtnih grehova. Ipak, veliki deo kapitalizma - i društvenih mreža - pokreće zavist. Često želimo ono što drugi imaju - i više nego što nam treba.

Iako izuzetno bogat, Bafet ne juri luksuz. I dalje živi u kući u Nebraski sa pet spavaćih soba i dva kupatila, kupljenoj 1958. za 31.500 dolara. I dalje jede u Mekdonaldsu, a nekada je vozio 20 godina star automobil sa tablicama „ŠTEDLJIV“. Poznata je priča kada je Bila Gejtsa odveo na ručak u Mekdonalds i ponudio da plati — kuponima iz džepa. Bafet je rekao da je zavist jedini smrtni greh koji uopšte nije zabavan.

„Biti zavidan drugima je prilično glupo“, rekao je. „To samo pokvari vaš dan. Njima ne škodi nimalo i nema nikakvu korist. Ako već birate greh, uzmite požudu ili proždrljivost - bar ćete imati uspomenu za vikend.“

Ovo odražava zen-princip zadovoljstva. Poređenje sa drugima je iluzija koja vodi patnji. Takođe vodi i lošim investicionim odlukama. Bafet je disciplinovan i konzervativan - ne juri „sledeću veliku stvar“. Retko ulaže u tehnologiju jer je ne razume dovoljno.

„Nikada ga nećete videti da juri kriptovalute ili najnoviju AI pomamu“, kaže Babauta. „Traži fundamentalno zdrave stvari. Ta disciplina dolazi iz zadovoljstva, a zadovoljstvo rađa disciplinu.“

Davanje je blagoslov

Godine 2006. Bafet je objavio da će većinu bogatstva pokloniti fondacijama i humanitarnim organizacijama. U poslednjem pismu akcionarima najavio je da će ubrzati davanja, donirajući oko milijardu dolara fondacijama svoje porodice.

Malo ko među bogatima tako snažno utelovljuje poruku Novog zaveta: „Blaženije je davati nego primati.“

Autor Robert L. Bloh kaže da su zahvalnost i velikodušnost temeljni duhovni principi kod Bafeta. „On zaista brine o običnim ljudima i želi da vrati društvu. To je duboko duhovno.“

Ovo se uklapa i u stoičku filozofiju. Epiktet i Marko Aurelije učili su da sreća nije moguća bez vrline i da vezanost za bogatstvo sputava slobodu. Rajan Holidej piše da Bafetova nevezanost za stvari donosi moralnu jasnoću i mir čak i u tržišnim slomovima.

Foto: Tanjug/AP

„Američka magija je uvek pobeđivala - i pobeđivaće opet“

I pored teških vremena, Bafet ima veru u Ameriku. Iako odbacuje hrišćanstvo, vera je centralna u njegovom pogledu na svet.

„240 godina je bila strašna greška kladiti se protiv Amerike - i sada nije vreme da se počne“, rekao je.
„Živimo u neizvesnom svetu, ali je izvesno da će Sjedinjene Države napredovati kroz vreme.“

Ta vera hrani njegov vedar duh. U oproštajnom pismu napisao je: „Ljubaznost ništa ne košta, a neprocenjiva je.“

Bafet odbija da posluje sa ljudima sumnjivog karaktera. „Ne možete sklopiti dobar posao sa lošom osobom“, kaže.

Govori i o ljubavi: „Jedini način da dobiješ ljubav jeste da budeš vredan ljubavi.“
Novcem se ne može kupiti ljubav. „Što više ljubavi daješ, više je dobijaš.“

Možda je upravo to - a ne ulaganja u Koka-Kolu, Vels Fargo ili Kraft Hajnz - najveće Bafetovo nasleđe. Poštovan je ne zbog bogatstva koje je stekao, već zbog načina na koji je tretirao ljude.
Ljubav, ispostavlja se, bila je njegova najbolja investicija.

(Telegraf Biznis)