Šta se krije iza zaveta Gejtsa i Bafeta: Milijarde daju u dobrotvorne svrhe, ali ko zapravo vuče konce?

Inicijativa „Zavet davanja“ nastala je iz razgovora najbogatijih ljudi sveta o tome šta učiniti sa novcem koji višestruko premašuje sve njihove lične potrebe. Umesto takmičenja u gomilanju bogatstva, cilj je da se pokrene nadmetanje u velikodušnosti.

Šta se dešava kada novac prestane da bude sredstvo za ostvarivanje ličnih želja i postane bogatstvo koje je gotovo nemoguće potrošiti tokom jednog života? Da li milijarderi treba da ga čuvaju za svoje naslednike, ulažu u nove poslovne poduhvate ili najveći deo onoga što su stekli usmere ka rešavanju problema sa kojima se suočava ostatak sveta?

Teme za vas

Foto: Shutterstock/HappyTime19

Upravo tim pitanjima bavi se inicijativa „Zavet davanja“ (The Giving Pledge), projekat koji su pokrenuli neki od najbogatijih ljudi planete, pozivajući milijardere da se javno obavežu da će najmanje polovinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe tokom života ili testamentom.

Priča je počela u proleće 2009. godine, kada su se na privatnoj večeri u Njujorku okupili investitor Voren Bafet, osnivač Majkrosofta Bil Gejts, njegova tadašnja supruga Melinda Gejts i drugi predstavnici poslovne elite. U razgovorima koji su nastavljeni na narednim susretima otvoreno je pitanje koje se u svetu ekstremnog bogatstva ne postavlja često: šta raditi sa novcem kada je lično materijalno blagostanje odavno obezbeđeno, a imovina nastavlja da raste?

Prema izveštajima američkih medija, uključujući Si-En-En, ideja nije bila da se osnuje još jedna klasična dobrotvorna organizacija, već da se među najbogatijima pokrene svojevrsno nadmetanje u velikodušnosti. Umesto da se uspeh meri isključivo veličinom imovine, milijarderi bi se podsticali da razmišljaju o tome kakav trag njihovo bogatstvo može da ostavi u društvu.

Više od 250 bogataša iz 30 zemalja

Inicijativa je zvanično pokrenuta 2010. godine, a njeni osnivači bili su Voren Bafet, Bil Gejts i Melinda Frenč Gejts. Njihova ideja bila je da ljudi koji raspolažu ogromnom imovinom počnu ranije da razmišljaju o filantropiji, da odvoje veći deo novca za opšte dobro i da jedni drugima posluže kao primer.

Voren Bafet / Foto: Tanjug/AP

Prema podacima objavljenim na zvaničnom sajtu inicijative, do novembra 2025. godine „Zavet davanja“ okupio je više od 250 milijardera i bogatih filantropa iz 30 zemalja. Među potpisnicima su osnivači tehnoloških kompanija, investitori, naslednici velikih porodičnih bogatstava i preduzetnici koji su svoje poslovne imperije izgradili u različitim industrijama.

Njihova interesovanja nisu ista. Neki novac usmeravaju u borbu protiv siromaštva i zaraznih bolesti, drugi podržavaju obrazovanje, naučna istraživanja, razvoj novih tehnologija, zaštitu životne sredine ili kulturne projekte. Ne postoji jedinstven fond u koji svi uplaćuju novac, niti organizacija propisuje kako će svaki pojedinačni potpisnik raspodeliti svoju imovinu. Svako sam bira oblasti koje želi da podrži i način na koji će to učiniti.

Upravo je ta sloboda važan deo koncepta. Cilj je da se milijarderi podstaknu da koriste svoje resurse za rešavanje problema koje pojedinci, lokalne zajednice i države često ne mogu da finansiraju u dovoljnoj meri.

Obećanje koje nije pravno obavezujuće

Ipak, postoji važna razlika između javnog obećanja i pravne obaveze. Potpisivanje „Zaveta davanja“ nije ugovor kojim se milijarder zakonski obavezuje da mora da preda polovinu imovine. Reč je o javnom i moralnom obećanju, a potpisnici sami određuju kada će i na koji način donirati novac, tokom života ili putem testamenta.

To znači da sam potpis ne predstavlja dokaz da je određena suma već donirana, niti garanciju da će obećanje u potpunosti biti ispunjeno. Za procenu stvarnog učinka važni su konkretni iznosi koji su uplaćeni, rezultati finansiranih projekata i transparentnost organizacija koje dobijaju novac.

Jedan od najpoznatijih primera filantropskog pristupa je sam Voren Bafet, koji je još 2006. godine najavio da će postepeno donirati gotovo sve svoje bogatstvo. U svom pismu „Zavetu davanja“ naveo je da više od 99 odsto njegove imovine treba da bude usmereno ka filantropiji tokom njegovog života ili nakon smrti.

Drugi poznati primer je Čak Fini, preduzetnik koji je tokom života donirao gotovo celokupno bogatstvo, procenjeno na više od osam milijardi dolara. Njegov pristup počivao je na ideji da je bolje pomoći ljudima dok su živi i kada im je novac potreban nego čekati da imovina bude raspodeljena nakon smrti. Fini je postao jedan od simbola filantropije koja se sprovodi za života, a ne samo kroz nasleđe.

Može li novac milijardera da promeni svet?

Inicijativa „Zavet davanja“ otvorila je i širu raspravu o ulozi privatnog bogatstva u savremenom društvu. Zagovornici smatraju da velika privatna imovina može da ubrza medicinska istraživanja, omogući školovanje ljudima koji ga inače ne bi mogli priuštiti i finansira projekte koji bi teško dobili podršku iz državnih budžeta.

Sa druge strane, postavlja se pitanje koliko je opravdano da pojedinci sa ogromnim ekonomskim uticajem samostalno odlučuju koje probleme treba rešavati i na koji način. Kritičari filantropije velikih razmera upozoravaju da privatne donacije ne mogu da zamene odgovornost države, javne institucije i demokratski nadzor nad raspodelom resursa. Tu je i pitanje poreskih olakšica, transparentnosti i stvarnog efekta donacija.

Foto:Shutterstock.com

Zbog toga se uspeh ovakvih inicijativa ne može meriti samo brojem potpisnika ili veličinom njihovog obećanog bogatstva. Mnogo važnije je koliko je novca zaista stiglo do korisnika, kakvi su rezultati ostvareni i da li su promene dugoročno održive.

Ipak, „Zavet davanja“ promenio je način na koji se govori o odgovornosti najbogatijih ljudi sveta. Ono što je počelo kao niz privatnih razgovora među poslovnim liderima preraslo je u međunarodnu zajednicu filantropa koji razmenjuju iskustva i podstiču jedni druge da daju više.

U svetu u kojem se poslovni uspeh često meri milijardama dolara, ova inicijativa pokušava da nametne drugačije pitanje: nije važno samo koliko je neko bogat, već i šta je spreman da uradi sa bogatstvom koje poseduje.

(Telegraf Biznis)