Veselin Jevrosimović: Ugao gledanja

Zamislite čoveka koji u jedanaestom veku stoji na vrhu planine, negde u današnjem Uzbekistanu. Nema satelita, nema teleskopa, nema računara. Samo oštro oko, štap za merenje uglova i duboko poverenje u moć matematike. Taj čovek zvao se Al Biruni. Tokom nekoliko sati posmatranja horizonta izračunao je veličinu naše planete, rezultat koji će vekovima kasnije nauka potvrditi korišćenjem najsavremenijih alata i tehnologija.

Naime, njegova metoda bila je genijalno jednostavna. Prvo je trigonometrijom izmerio tačnu visinu planine, a zatim se sa njenog vrha okrenuo ka horizontu. Primetio je da linija horizonta nije poravnata sa visinom očiju, već blago spuštena, i izmerio je taj gotovo neprimetan ugao.

Teme za vas

Ugao postoji samo zato što je Zemlja zakrivljena. Što je posmatrač viši, to je zakrivljenje izraženije. Kombinujući ta dva podatka, visinu planine i ugao spuštanja horizonta, izračunao je poluprečnik cele planete. Dobio je rezultat koji iznosi oko 6340 kilometara, dok savremena nauka, uz pomoć satelita i lasera, poluprečnik meri na 6371 kilometar. Razlika je manja od jedan odsto, što je preciznost kojom bi i danas mnogi bili zadovoljni.

Pri tome, Al Biruni nije bio usamljen u ovakvim poduhvatima. Više od hiljadu godina pre njega, grčki naučnik Eratosten, otac pojma „geografija“, izračunao je obim Zemlje posmatrajući senke u dva udaljena grada u Egiptu. Sve to bez ijednog instrumenta kakve danas smatramo neophodnima za izračunavanja te vrste i obima. Oba slučaja pokazuju isto, da ljudska radoznalost oduvek pronalazi način da premaši granice trenutno dostupnih alata i zamenjuje ih posmatranjem, logikom, promišljanjem i idejama.

Međutim, prava poruka ove priče nije u brojkama, već u dokazu da ljudski um ne čeka na alate da bi napredovao. Kada nedostaju instrumenti, čovek pronalazi metod, a kada nedostaje metod, pronalazi logiku kojom ga zamenjuje. Upravo ta neutaživa radoznalost, ista ona koja je pre hiljadu godina odvela Al Birunija na vrh planine, a pre dve hiljade godina Eratostena u pustinju, danas nas vodi ka veštačkoj inteligenciji, svemirskim letovima i kvantnim računarima.

A to je, čini se, najbolji dokaz da tehnološki napredak nije slučajnost, već neizbežna posledica ljudske potrebe da razume svet oko sebe.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)