Bankrotirao, izgubio sve, pa se vratio među milijardere: Malo ko zna njegovu tajnu

U svetu biznisa malo je priča koje mogu da se mere sa životom islandskog milijardera Bjorgolfura Tora Bjorgolfsona. Njegov put vodi od vrtoglavih poslovnih uspeha i milijardi dolara zarade, preko potpunog finansijskog sloma u krizi 2008. godine, pa sve do spektakularnog povratka među najbogatije ljude sveta.

Njegova karijera pokazuje kako se bogatstvo može stvoriti, izgubiti i ponovo izgraditi zahvaljujući spremnosti na rizik i ulaganju u tržišta od kojih su drugi zazirali.

Teme za vas

Počeo u haosu postsovjetske Rusije

Bjorgolfson je rođen u Rejkjaviku u porodici preduzetnika koja je kroz istoriju doživela i ogromna bogatstva i velike bankrote. Početkom devedesetih pridružio se ocu u Rusiji, gde je porodica pokrenula proizvodnju bezalkoholnih pića u Sankt Peterburgu.

Poslovanje je od samog početka bilo opterećeno problemima, a kompanija je praktično bila pred gašenjem. Umesto da odustane, Bjorgolfson je osnovao novu firmu pod nazivom Bravo i potpuno promenio strategiju.

Jedna poreska rupa donela stotine miliona

Pravi preokret dogodio se kada je počeo proizvodnju alkoholnih voćnih napitaka. Ruski poreski propisi tada su omogućavali da se pića sa manje od 5,5 odsto alkohola oporezuju kao pivo, a ne kao žestoka pića.

To je gotovo udvostručilo profitne marže. Za samo godinu dana njegova kompanija osvojila je polovinu ruskog tržišta alkoholnih koktela.

Zarađeni novac uložio je u pivaru, koju je ubrzo pretvorio u jednu od najvećih u Evropi. Godine 2002. prodao ju je kompaniji Hajneken za oko 400 miliona dolara, dok je njegov lični deo iznosio približno 100 miliona dolara.

Kupovao tamo gde drugi nisu smeli

Njegova najveća poslovna prednost bila je ulaganje u zemlje koje su investitori izbegavali zbog političkog i ekonomskog rizika.

Tokom privatizacije u Bugarskoj kupio je tri državne fabrike lekova za svega 4,5 miliona dolara, spojio ih u jednu kompaniju i započeo agresivnu strategiju širenja kroz akvizicije.

Ta kompanija kasnije je dobila ime Aktavis i za manje od deset godina izrasla u jednog od najvećih svetskih proizvođača generičkih lekova.

Kada je 2012. godine prodata američkoj kompaniji Votson farmasjutikals, Bjorgolfsonov početni ulog od 4,5 miliona dolara pretvorio se u bogatstvo vredno oko 1,1 milijardu dolara.

Banka koja ga je gotovo uništila

Paralelno sa farmaceutskim biznisom ulagao je u telekomunikacije, bankarstvo i nekretnine širom Evrope.

Najveća greška bila je kupovina velikog udela u islandskoj banci Landsbanki. Tokom finansijske krize 2008. godine banka je propala, a zajedno sa njom nestao je gotovo ceo njegov poslovni sistem.

Njegovo bogatstvo palo je sa oko 1,7 milijardi evra praktično na nulu, dok su dugovi njegove investicione kompanije premašili 10 milijardi dolara.

Kasnije je priznao da je upravo ulaganje u banku smatrao najsigurnijom investicijom u životu, iako se pokazalo kao najveća greška.

Povratak koji je malo ko očekivao

Umesto da proglasi lični bankrot, Bjorgolfson je dve godine pregovarao sa poveriocima i uspeo da postigne sporazum koji mu je omogućio novi početak.

Zatim je ponovo iskoristio svoje iskustvo u farmaceutskoj industriji i učestvovao u prodaji Aktavisa, čime je ponovo zaradio više od milijardu dolara.

Istovremeno je razvio mobilnog operatera Plej u Poljskoj, koji je postao jedan od najvećih u zemlji i kasnije uspešno prodat francuskoj grupi Ilijad.

Upravo zahvaljujući ova dva posla već 2014. godine ponovo je ušao u klub milijardera.

Nova opklada - Latinska Amerika

Ni posle svega nije odustao od ulaganja u rizična tržišta.

U Čileu je preuzeo posrnulog mobilnog operatera i pretvorio ga u drugu najveću telekomunikacionu kompaniju u zemlji. Sličan pokušaj u Kolumbiji nije dao očekivane rezultate zbog pandemije, pravnih sporova i problema sa finansiranjem, pa je 2024. godine izašao iz oba posla – sa profitom u Čileu i velikim gubitkom u Kolumbiji.

Lekcija vredna milijarde

Priča Bjorgolfura Tora Bjorgolfsona pokazuje da najveće poslovne prilike često nastaju upravo onda kada većina investitora beži sa tržišta. Njegova filozofija bila je jednostavna – kupovati imovinu u trenucima najvećeg straha, koristiti zaduživanje za rast i prodavati kompanije kada dostignu globalnu vrednost.

Iako je tokom života izgubio više od četiri milijarde dolara, uspeo je da ponovo izgradi bogatstvo i danas se njegovo lično bogatstvo procenjuje na oko milijardu dolara, čime je postao jedan od retkih ljudi u svetu biznisa koji su nakon gotovo potpunog finansijskog kraha uspeli da se vrate među milijardere.

(Telegraf Biznis)