Energetska tranzicija: Put u održivu i zeleniju budućnost

Pri pomenu energetske tranzicije većina ljudi najpre pomisli na prelaz iz sistema u kome se energija većinom proizvodi iz fosilnih goriva ka svetu u kome će dominirati obnovljivi izvori energije.

Međutim, energetska tranzicija podrazumeva mnogo više od toga. Ona ujedno znači i odgovoran odnos prema prirodnim resursima, unapređenje zaštite životne sredine, jačanje energetske efikasnosti. Pored ekoloških i ekonomskih aspekata, ovaj prelaz ne može biti efikasno sproveden bez odgovarajuće socijalne dimenzije. Na taj način sprečilo bi se da pojedine oblasti naše planete i grupe ljudi koji su sada tesno povezani sa proizvodnjom energije iz neobnovljivih izvora energije budu svojevrsni gubitnici ove tranzicije i ostanu bez prihoda i mogućnosti za prekvalifikaciju u budućnosti.

Kako je reč o globalnom trendu koji je podržan i zakonskim izmenama, posebno u državama Zapada, energetske kompanije već su odavno započele put u ono što se naziva novom realnošću. Iako je izvesno da će fosilna goriva biti dominantna u energetskom miksu i u narednim godinama, ako ne i decenijama, odgovoran biznis već čini krupne korake u energetskoj tranziciji.

Kao deo svetskog tržišta, i energetske kompanije u Srbiji uključile su se u ovaj proces. Ponekad se to čini i na načine koji kod tradicionalnih potrošača izazovu nemalo iznenađenje. Da li biste, samo pre par godina, mogli da poverujete da će i benzinske stanice postati proizvođači električne energije? Iako je odgovor verovatno negativan, ovaj projekat već je sproveden u delo. Tako je nedavno naša najveća naftna kompanija, NIS, započela ugradnju solarnih elektrana na svojim benzinskim stanicama u Srbiji. Na ovaj način, benzinske stanice NIS-a neće biti samo potrošači, već i proizvođači električne energije, i to iz energije Sunca.

To konkretno znači da će ovi objekti trošiti struju iz distributivne mreže kada je njihova proizvodnja nedovoljna da pokrije sopstvene potrebe, ali i da će se višak električne energije, kada bude ostvaren, isporučivati u distributivnu električnu mrežu.

NIS se na ovaj korak odlučio vodeći se principima održivog razvoja i sprovodeći u delo svoju zelenu agendu koja podrazumeva ulaganje u obnovljive izvore energije u cilju smanjenja emisije ugljen dioksida i globalnog zagrevanja. Za sada su ovi solarni paneli postavljeni na osam lokacija, a očekuje se da će biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.

Ovaj projekat nije jedini koji NIS sprovodi u okviru svoje zelene agende. Naime, kompanija je nedavno objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2021. godinu u kom je navela da je od 2009. godine u ekološke projekte investirala oko 120 miliona evra. Kada se tome dodaju i biznis projekti koji su značajno doprineli unapređenju zaštite životne sredine ulaganja dostižu i iznos od 900 miliona evra. Najveći broj ovih projekata realizovan je u Rafineriji nafte Pančevo, koji je 2017. godine postao prvi energetski objekat u našoj zemlji koji je od državnih organa dobio integrisanu ekološku dozvolu koja potvrđuje da su svi proizvodni procesi u fabrici usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Na ovaj način, NIS daje svoj doprinos poboljšanju ekološke slike cele Srbije, kao i ispunjenju ciljeva održivog razvoja UN, među kojima značajno mesto zauzimaju oni koji se tiču odgovorne proizvodnje i potrošnje energije, zaštite prirodne sredine i zaustavljanja klimatskih promena.

(Telegraf.rs/PR)