Zasenjeni profitom udaljavaju nas od stvarnih ekoloških prihvatljivijih tehnologija

Foto: Shutterstock

U svetu je danas sve jači interes za promenu klime i to kako u naučnoj zajednici tako i u široj javnosti. Živimo u poslednjem toplom periodu tekućeg ledenog doba, koje je otpočelo pre 2,5 miliona godina.

Slobodan Marković, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i dopisni član SANU predstaviće na Svetskoj konferenciji o osnovnim naukama i održivom razvoju u Beogradu analizu promena klime u poslednjih 65,5 miliona godina sa fokusom na emisij gasova staklene baste.

Sama analiza zasnovana je na astronomskoj teoriji klime, koju je formulisao Milutin Milanković, srpski astronom, klimatolog i geofizičar.

“Milankovićeva teorija o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba je u svojoj suštini heliocentrična. Ona ukazuje da promene parametara kretanja Zemlje oko Sunca određuju promene osunčavanja naše planete. Milankovićeva teorija nam omogućava da znamo promene insolacije u prošlosti, ali nam isto tako daje pouzdanu projekciju osunčavanja Zemlje u budućnosti”.

*Danas mnogi naučnici smatraju da će emisija gasova staklene bašte izazvati znatno globalno zagrevanje, i da će zato doći do značajnog produženja holocena, tekućeg interglacilnog doba? Šta su gasovi staklene bašte i koje je vaše mišljenje o tim predviđanjima?

“Istražujući nekoliko hiljada metara duboke bušotine leda na Antarktiku naučnici su shvatili da pomoću zarobljenih mehurića vazduha mogu da pouzdano rekonstruišu sastav nekadašnje atmosfere. Tako je došlo do otkrića da je pre svega delovanjem ljudi došlo do značajnog povećanja koncentracije gasova staklene baste u periodu nakon industrijske revolucije. Preovlađujuće antropocentrično sagledavanje ovog problema ukazuje da nas očekuju nepovoljne klimatske promene koje će se ogledati u stalnom globalnom zagrevanju i povećanju ispoljavanja klimatskih ekstrema. Tako se ukazuje da je najveće zagrevanje atmosfere zabeleženo u zoni Arktika. Međutim, naša znanja o odgovoru Zemljinog klimatskog sistema na ove promene su nažalost još veoma skromna. Na primer, sa koliko sigurnosti možemo tvrditi da će zagrevanje Arktika bezuslovno dovesti to otapanja leda u severnim polarnim krajevima, ili će možda povećano ispravanje uzrokovati više padavine i tako pospešti stvaranje ledenih naslaga?”

*Kako se može smanjiti emisija gasova staklene bašte, i tako umanjiti globalno zagrevanje Zemlje?

“Savremno globalno društvo zasnovano na potrebi održanja stalnog ekonomskog rasta ima vrlo ograničene potencijale da postigne smanjenje emisije gasova staklene baste. Teško je očekivati da favorizovanje egocentričnog konzumentskog ponašanja može da dosegne tako izazovan civilizacijski pomak. Globalni donosioci odluka zasenjeni imperativom profita nas udaljavaju od ideala suštinskog unapređenja znanja koje predstavlja jedini osnov za stvanje istinski odgovornijeg društva i ekoloških prihvatljivijih tehnologija. U vreme kada se medijska pažnja ilustruje brojem lajkova, a donosioci odluka favorizuju rešavanje trivijalnih naučnih problema teško da možemo da očekujemo revolucionarna otkrića vezana za iznalaženje efikasnijih oblika dobijanja energije i razvoj programa naseljavanja kosmičkog okruženja koji predstavlju suštiski osnov nade za naš civilizacijski opstanak”, zaključuje Marković.

Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju biće održana od 19. do 22. septembra u prostorijama Srpske akademije nauke i umetnosti, a na kojoj će više od 60 naučnika iz celog sveta kroz izlaganja predstaviti značaj osnovnih nauka za održivi razvoj, napredna osnovna istraživanja u matematici, fizici, hemiji i biologiji, vezu osnovnih nauka sa drugim naukama, inovacijama i inženjerstvom, kao i sa energetskim tehnologijama, delovanjem na klimu u zaštitu okoline, doprinose koje osnovne nauke pružaju medicini, zdravlju i osiguranju vode i hrane, kao i obrazovanju.

(Telegraf Biznis)