Život u dolini, uz kamin i sveće: "Svuda će opet biti prelepo za praznike, bez ulične rasvete"

Tičino, švajcarski kanton kojim dominira talijanski. Foto: shutterstock.com

Dok se ljudi širom Evrope pozivaju da štede energiju ove nadolazeće zime, kako bi sprečili nestašice struje, švajcarska dolina Bavona je "mirna", jer nikada nije ni bila priključena na električnu mrežu.

Smeštena u kantonu Tičino, u južnoj Švajcarskoj gde se govori italijanski jezik, izolovana dolina koja prati reku Bavonu jedna je od najstrmijih u Alpima. Postoji 12 zaseoka, duž krševite doline, u kojima živi svega nekoliko desetina stanovnika tokom većeg dela godine, osim zimi. Tada ih boravi manje od 10.

Jedanaest zaseoka nije priključeno na električnu mrežu, uprkos tome što oblast proizvodi mnogo struje zahvaljujući branama koje se nalaze visoko u blizini planinskih vrhova. "Izgrađene su posle Drugog svetskog rata da bi obezbedile struju za nemački govorni prostor Švajcarske na severnoj strani Alpa", rekao je Romano Dado, bivši lokalni odbornik u Čeviju, selu na donjem kraju doline.

Teme za vas

Spuštanje struje u dolinu bi zahtevalo transformatore, ali "ljudi ovde nisu imali novca za to", dodaje Dado za AFP. Samo poslednji zaselak na samom vrhu doline mogao je sebi da priušti ovaj "luksuz".

Kako su decenije prolazile, stanovništvo doline se smanjilo sa oko 500 na manje od 50, koliko ih ima sada, a žitelji su naučili da se snalaze bez električne energije, zadovoljavajući se kaminom i postavljajući solarne panele na krovove još od 1980-ih.

Uljane lampe i sveće

Stanovnici Bavone takođe koriste gasne kanistere, sveće i uljanice. Ako žele da operu odeću, idu na reku.

Uska dolina, duga oko 10 kilometara i okružena visokim padinama koje dosežu više od 2.500 metara nadmorske visine, tokom vekova je doživela - ponekad - fatalne lavine, poplave i klizišta. Sezonske migracije na letnje pašnjake zadržale su se na ovom području sve do 1970-ih. Porodice su išle u dolinu sa svojim životinjama od marta do kraja decembra, vraćajući se za Božić, piše sajt rfi.fr.

Foto: Pixabay

- Bio je to težak, ali jednostavan život - priča Biće Tonini (88), grejući se pored kamina u svojoj kući. Uprkos godinama, ona nastavlja da živi tamo od proleća do oktobra, zahvaljujući solarnim panelima. Tonini smatra da svet "previše troši struju".

S druge strane, ova baka noću može da se istinski divi zvezdama, jer nema ulične rasvete koja bi je u tome ometala. 

- Navikli smo da živimo na veoma jednostavan način i ne plašimo se štednje što se tiče energije - rekao je Ivo Dado (81), koji je sa ponosom priča kako je solarne panele postavio još 1987. godine. Bivši farmer je oduševljen što neki gradovi odustaju od tradicionalnog prazničnog osvetljenja ovog decembra.

- Ovaj Božić će biti kao i pre, sa manje svetla. Biće ponovo lepo! - rekao je.

Ipak, nisu svi tog stava. Neki stanovnici veruju da nedostatak struje i stroga pravila koja se odnose na renoviranje starih zgrada - doprinose depopulaciji doline, pretvarajući je u "muzej na otvorenom", umesto da se orijentiše ka turizmu, kao što su to činile susedne doline.

U Bavoni uopšte nema uređenog sadržaja za turiste, osim žičare koja vodi od poslednjeg zaseoka do brana, a zabranjeno je i parkiranje kampera. Doris Feminis, dobitnica Švajcarske nagrade za književnost 2020, odrasla je u dolini i tamo gajila koze tokom svojih 20-ih.

Sada, ona u svojim knjigama prepričava priču o dolini Bavona, živeći u planinama Jura u zapadnoj Švajcarskoj, ali se svaka dva meseca vraća u ovo "prekrasno mesto svog detinjstva".

(Telegraf Biznis)