• 0

Maja je jedini modni biodizajner Balkana: Otkriva nam šta je greenwash i kako pravi haljinu od kvasca

, Telegraf Biznis

"Dizajneri se isključivo interesuju za proces dizajniranja i izbacivanja produkta na tržište, i ne vide ekološku stranu dizajna", poručuje naša sagovornica

  • 0
Maja Halilović Dizajn

Foto: Elvira Kakuszi

U moru informacija koje, pre svega upijamo na internetu, danas je zaista teško primetiti nešto novo, originalno, autentično. Ili, narodski rečeno, nešto što "štrči iz mase".

Razume se, teško je "izmisliti toplu vodu", ali se uvek može otići korak napred, ili bolje rečeno - ispred (svih). Baviti se nekonvencionalnom modom koja ne može lako da se "proda" u današnje vreme, a koja nosi jedan dublji smisao, u najmanju ruku je hrabrost.

Upravo takav utisak sam imala kada sam, surfujući na mreži, ugledala članke o radu dizajnerke Maje Halilović, kao i fotografije modnih komada koje pravi. Biodizajnerka iz BiH je uspela da spoji ljubav prema modi i lepoti, sa temom održivosti i ekologije, o kojoj se trenutno priča više nego ikada.

Zakoračili smo u 2023. godinu koja bi, po svemu sudeći, mogla biti prekretnica za mnoge svetske zemlje da što pre usvoje i primene principe bio materijala i održivosti. Stoga je i Maja naš idealni sagovornik za početak neke nove, nadamo se, lepše ere.

Njena ideja je da se u društvu, najpre, promeni odnos prema plastici, o čemu je i Telegraf Biznis pisao bezbroj put. Istraživači univerziteta u San Dijegu prave japanke od algi, ali naša Maja je svakako otišla mnogo dalje.

O kojim inovativnim materijalima je reč? 

  • Bavite se vrlo zanimljivom oblasti dizajna, a to je biodizajn. Kažite nam nešto više o svom radu i počecima?

- Dizajnom se već bavim 15-ak godina, a poslednjih sedam godina - isključivo biodizajnom. To je sasvim nova oblast u dizajniranju, koja postoji svega desetak godina, zahvaljujući osnivačici Suzanne Lee.

Kada pominjemo Suzanne, njen rad je bio moj podstrek za bavljenje radom sa bakterijom SCOBY; u pitanju je kultura bakterije i kvasca, jedina bakterija na svetu koja proizvodi stopostotnu celulozu. Moj rad je započeo sa istraživanjem i eksperimentom i dan-danas se nastavlja. Trenutno radim i sa drugim vrstama biomaterijala od biološkog otpada, istražujem biotehnologiju, inovaciju unutar ovog pravca koja se rapidno razvija u svetu.

  • Dakle, ne samo da kreirate u sklopu nekih ustaljenih obrazaca, već ste i inovator, tvorac biomaterijala od bakterije i kvasca, koji može zameniti plastiku.

- Da, biomaterijal sa kojim radim je materijal koji može da zameni plastiku. Biomaterijali i jesu nastali kao odgovor na zagađenje plastikom, da bi se svetu ponudila nova rešenja, ona koja su razgradiva i zdrava za okolinu, kao i za nas.

Nastali su kao protivteža sintetičkim materijalima, kojima su potrebne hiljade godina da se razgrade i koji iza sebe ostavljaju mikroplastiku, a ona, kao što znamo, stvara ekološke katastrofe širom planete.

Prema rečima naše sagovornice, biomaterijali sa kojima ona radi, kao i drugi koji se bave ovom oblašću, mogu da se razgrade unutar tri meseca. Dodaje da oni, ujedno, obogaćuju zemlju vitaminima i mineralima.

- Kada pričamo o biomaterijalima, oni nikako nemaju svojstva kao plastika, ali zbog svoje novine nisu razvijeni u industriji materijala kao što je plastika, i to je ono na čemu radimo zajedno: Kako uvesti biomaterijale u široku upotrebu? - priča nam Maja Halilović.

  • Koliko je biznis kojim se bavite isplativ i primenljiv, u kojim sve oblastima?

- Nisam uopšte mislila da bi biodizajn kao posao mogao biti isplativ, barem meni. Međutim, prvi mesec otkako sam počela da objavljujem rad na društvenim mrežama, dobila sam i prvi poziv u kojem se od mene tražilo da pokažem drugima svoj rad i da obrazujem druge ljude o tome kako da i oni uključe viziju biodizajna u svoj rad.

Otkako sam dobila prvi poziv, nisam prestala da dobijam ponude za razne poslove, bilo da je to učestvovanje na izložbama, ili predavanje o biodizajnu širom Balkana, zajedno sa drugim biodizajnerima, umetnicima, naučnicima. Olakšavajuća okolnost za mene je da se jedina bavim biodizajnom na prostoru Balkana - ističe Maja Halilović.

U nastavku razgovora nam kaže da se biomaterijali danas nalaze u eksperimentalnoj fazi, ali da mogu da se primene u različitim sferama. Recimo, ima onih koji bi ih primenili u svom naučnom radu, dok drugi žele da ih uvrste u svoje umetničke projekte. 

- Od industrijskog dizajna ili dizajna enterijera, pa sve do javnog performansa. Moramo, svakako, biti pametni u primeni, ali pošto je materijal nov i bez ikakve infrastrukture koja podupire njegov razvoj, i koja bi mogla da podržava njegovu distribuciju i marketing, nalazimo se u težoj poziciji; ali, ja to ne vidim kao nešto problematično, jer svaka inovacija traži vreme i podršku da se dalje razvija. Biomaterijali su isplativi, jer je nama, biodizajnerima, glavni izvor za rad biološki otpad koji se ne naplaćuje i nema svoju upotrebu u industriji.

  • Prethodno ste rekli da se jedini bavite biodizajnom na ovom području, a uz ste i žena, što je dodatni izazov, imajući u vidu da i dalje živimo u "muškom poslovnom svetu". Da li Balkan ima "sluha" za ovakve inovacije?

- Najviše sluha imaju oni ljudi koji su zainteresovani za nove tehnologije, interesuju se za ekologiju, bilo da su to udruženja ili deo naših organa vlasti, pa i pojedinci. Oni će prvi istupiti sa pitanjima vezanim za to šta možemo da uradimo sa biomaterijalima.

Mi nemamo infrastrukturu koja može podržati da se ovakve inovacije zaista "smeste" i u našu industriju, ali krećemo od samih početaka. Biomaterijali nikada nisu bili deo naših industrija, tako da, sigurno je veoma teško razgovarati sa ljudima koji se prvi put susreću sa njima i ne mogu ih razumeti. Naš mozak traži sličnosti i obrasce po kojima može da prepozna oblike, razume svet oko sebe, a kako mu objasniti nešto što nije postojalo ranije.

Ono što je specifično za biomaterijale, jeste da nemaju vezu ni sa jednim drugim materijalom koji upotrebljavamo u svakodnevnici.

- A kada je reč o tome koliko je teško biti žena preduzetnik i inovator u BiH i Srbiji, u mom slučaju postoje dve suprotstavljene istine. S jedne strane i jeste teško, jer sam žena, i desilo mi se više puta da pričam sa investitorima koji su veoma zainteresovani za ovakvu vrstu biotehnologija i zanima ih da se upuste sa mnom u velike projekte sa visokim iznosima (čak milionskim), ali uz naglašavanje da pristupaju našoj saradnji uz bojazan, upravo zato što sam žena; kažu kako ne veruju da bi dobili poštovanje kolega pogotovo jer moja struka - dizajn. Ali, ja bih sa tih sastanaka odmah izlazila i odustajala na licu mesta zbog načina ophođenja prema meni i mom radu - priča nam Maja.

Ali, ističe da postoji i "druga strana medalje".

- Imam veliku slobodu u svom radu, i drugi se obično prilagođavaju više meni nego ja njima. Sve u svemu, imam odlične poslovne odnose sa svim kolegama i koleginicama sa kojima radim, jer su to sve odlični ljudi. Sa onima sa kojima ne želim da radim, jer mogu da ocenim da ne bi došlo do odličnog poslovnog odnosa, imam slobodu da kažem "ne".

Srećom, iako se radi o sasvim novoj struci, i dalje imam ljude sa kojima obožavam da radim i s kojima napredujem. Interesantno je to što me pitate i želim da naglasim da uživam ogromnu podršku žena, što jeste zanimljivo, ali ne i iznenađujuće. Meni to imponuje, jer se sa ženama lakše radi i nove ideje se nesmetano razvijaju.

  • Koji su ključni benefiti biodizajna i kako može uticati na svet, u smislu klimatskih promena i redukcije štetnih emisija?

- Studirajući dizajn, uvidela sam da dizajneri ne ispituju ceo lanac i proces dizajniranja, tj. šta on podrazumeva. Mene je zanimalo sve - od toga kako izvlačimo resurse, preko njihovog transporta i upotrebe materijala, pa čak do toga kako ih odbacujemo, ili ko radi i sa čime u tekstilnoj, modnoj industriji...

Dizajneri se isključivo interesuju za proces dizajniranja i izbacivanja produkta na tržište, i ne vide ekološku stranu dizajna, ne vide koliko i kako industrija izrabljuje radnike i radnice. Kada se radi o biodizajnu, dizajner strogo gleda da ne povredi nijedan živi organizam, što znači da će raditi samo sa organizmima koji su jednoćelijski, prosti organizmi, kao što su bakterije, alge, micelijum itd. Takođe,

Obavezuje se da će resurse dobavljati iz izvora gde se poštuje i dobro plaća radnik, gde postoji etički kod, ekološki kod; biodizajn se bazira na zero waste filozofiji, što znači da uzimamo otpad da ne bi završio na deponiji, i naš krajnji materijal se izrađuje u biolaboratoriji. Kada se odbaci, mi smo osigurali da on bude zdrav zemlji i da joj da sve vitamine i minerale koji su potrebni.

Otpad koji se polaže na deponiju emituje metan, CO2, a mi sprečavamo da taj otpad odlazi na deponije i sigurno sprečavamo da ogromne količine metana i CO2 dospeju u atmosferu.

  • Danas se gotovo sve kompanije bave održivošću, ali, da li su rešenja koja iznose zaista efikasna?

- Jedan od mojih poslova jeste predavanje o različitim segmentima ekologije, i jedna od kompleksnih tema je greenwashing. Prost odgovor jeste da kompanije koje su globalne neminovno učestvuju u greenwashing-u. Ne postoji velika kompanija koja može reći da je ekološka, jer samim tim što je velika - mora da se oslanja na trenutni sistem kapitalizma, koji zavisi od izrabljivanja resursa i ljudske radne snage. Onima kojima možemo da verujemo jesu male kompanije, male firme ili lokalni proizvođači.

Velike kompanije je veoma teško pratiti bez većih resursa i ljudstva, koje može da utvrdi u potpunosti kako ta neka firma posluje. Dakle, kada se radi o velikim preduzećima, čak i ukoliko predstave održive proizvode na trzištu, ti proizvodi postoje da "signaliziraju" ekološki osvešćenim kupcima kako, eto, postoji roba i za njih. Ali, u 10 od 10 slučajeva radi se o greenwashing-u, jer ta ista kompanija nudi masovno proizvedene proizvode koji krše svako pravilo održivog dizajna.

Inače, greenwashing bismo mogli da prevedemo kao ekomanipulaciju, koju stručnjaci za marketing danas sve više koriste, kako bi namamili mušterije. Kompanije žele da se predstave kao društveno-odgovorne, kroz promovisanje proizvoda koji su "eko", dok suštinski to nisu. Recimo, u te svrhe se često koriste motivi iz prirode, poput lišća, na ambalažama, kako bi se stvorio utisak da je reč o "čistom, održivom, pouzdanom" proizvodu.

  • Na kojim materijalima vi trenutno radite? Znamo da ste eksperimentisali sa materijalom od otpada kafe, koji dobijate od sarajevskih kafića.

- Počela sam sa radom istraživanja kulture bakterije i kvasca, SCOBY, od kojeg dobijamo veoma snažan biomaterijal, stopostotnu celulozu, koji na poseban način obrađujem, a moja inovacija u tome je da sam uspela da uzgoj ubrzam na pet dana, dok ova bakterija - generalno - proizvodi celulozu u roku od 15 dana. Danas se bavim istraživanjem biotehnologije, goriva od otpada, time kako dobiti grejna tela od otpada - koja su čak superiornija od svih drugih.

Takođe, učestvovala sam u divnom projektu početkom ove godine, kada sam dobijala otpad od kafe iz sarajevskih kafića, gde smo uspeli da napravimo biovezivo koje veze otpad od kafe, toz, a koje bi moglo da se koristi za dizajnerske predmete za enterijer; vodootporan je i podnosi temperaturu do 50 stepeni Celzijusa.

  • Kakve su vam ambicije za dalje?

- Upravo puštamo prve proizvode na tržište. Eksperimenti su skoro pa gotovi, neminovno je da ću nastaviti da eksperimentišem sa drugim raznim biomaterijalima i radiću u saradnji sa naučnicima da poboljšamo biomaterijale, njihov performans. Radim dosta sa kolegama i koleginicama iz susednih država, a cilj je da podignemo biodizajn i bioumetnost na viši nivo, na kojem će naši ljudi razumeti šta ta dva pojma znače.

I za kraj, Maja Halilović ne krije da bi čak želela da se biodizajn, kao predmet, nađe u školama.

Video: Glumica Bojana Grabovac o tajnama iza kamere: Kakav je posao umetnika, a kakav biznismena

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari