• 2

Proizvodnja hrane koncentrisana samo na 10 odsto Zemlje: Kako ono što jedemo utiče na životnu sredinu?

Hrana je rangirana na osnovu sledećih faktora: emisije gasova staklene bašte, korišćenja vode, narušavanje staništa i zagađenja nutrijentima

  • 2
prasici, svinje svinjetina prasetina uzgoj pecenje

Foto: Tanjug/AP

Studija objavljena u decembarskom izdanju magazina Nature Sustainability ispitala je koja vrsta proizvodnje hrane ima najveći uticaj na životnu sredinu.

Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji ispitali su blizu 99 odsto sve hrane proizvodene na kopnu i moru kako je prijavljeno Ujedinjenim nacijama 2017.

Hrana je rangirana na osnovu sledećih faktora: emisije gasova staklene bašte, korišćenja vode, narušavanje staništa i zagađenja nutrijentima.

Prikupljeni podaci otkrili su kako je uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu koncentrisan u nekoliko regiona širom sveta. Samo pet zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Kinu, Indiju, Brazil i Pakistan, čine skoro polovinu pritisaka na životnu sredinu globalnog prehrambenog sistema.

- 92 odsto pritisaka iz proizvodnje hrane na kopnu koncentrisana je na samo 10 odsto Zemljine površine - rekla je Melani Frejzer istraživač i koautor studije.

Uticaj proizvodnje na životnu sredinu zavisi od regiona do regiona.

Primera radi proizvodnja govedine u Brazilu ima veći uticaj od one u Sjedinjenim Državama, iako se u Americi proizvodi 10 odsto više.

Slično, studija je otkrila da je proizvodnja soje u Sjedinjenim Državama dvostruko ekološki efikasnija nego u Indiji.

Cena ribe kao što je bakalar je skoro četiri puta veća od ostalih vrsta ribe zbog uništavanja staništa morskog dna izazvanog ribolovnom opremom.

Sličan pritisak na sredinu ima i gajenje pirinča i pšenice s obzirom na količinu vode koja je neophodna za njihovu proizvodnju. 

Studija ima za cilj da pomogne potrošačima da naprave bolji izbor.

- Postao sam peskatarijanac pre mnogo godina jer sam želeo da smanjim ekološki otisak onoga što jedem. Ali onda sam pomislio, ja sam naučnik, trebalo bi da koristim nauku da donesem svoje odluke o tome šta jedem. To je zapravo razlog zašto sam započeo ovaj istraživački projekat - rekao je jedan od istraživača za Foodbusinessnews.

Video: Male solarne elektrane niču na krovovima u Srbiji

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Car

    6. januar 2023 | 17:35

    Pa kad neće narod da jede bube. Sve bi bilo bolje. Ja svaki dan za ručak ufatim dve muve kojeg pauka kad je leto bude tu i skakavac koji. Jer ja često čitam ove naučnike sa ekonomskog foruma pa sam na vreme krenuo da se pripremam

    2
    0

    Podelite komentar

  • Crni

    6. januar 2023 | 20:53

    Ko je platio istrazivanje? Niko ne radi istrazivanje zato sto nema sta drugo da radi vec neko plati da bi nesto dokazao u najvecem broju slucajeva u koje sam imao uvid. Uglavnom se cinjenice selektivno koriste.

    0
    0

    Podelite komentar