Proizvodnja hrane koncentrisana samo na 10 odsto Zemlje: Kako ono što jedemo utiče na životnu sredinu?
Hrana je rangirana na osnovu sledećih faktora: emisije gasova staklene bašte, korišćenja vode, narušavanje staništa i zagađenja nutrijentima
Studija objavljena u decembarskom izdanju magazina Nature Sustainability ispitala je koja vrsta proizvodnje hrane ima najveći uticaj na životnu sredinu.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji ispitali su blizu 99 odsto sve hrane proizvodene na kopnu i moru kako je prijavljeno Ujedinjenim nacijama 2017.
Teme za vas
Maja je jedini modni biodizajner Balkana: Otkriva nam šta je greenwash i kako pravi haljinu od kvasca
Energetska kriza primorava fabrike da razmišljaju o zelenijim rešenjima: Nemci se okreću vodoniku?
Hrana je rangirana na osnovu sledećih faktora: emisije gasova staklene bašte, korišćenja vode, narušavanje staništa i zagađenja nutrijentima.
Prikupljeni podaci otkrili su kako je uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu koncentrisan u nekoliko regiona širom sveta. Samo pet zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Kinu, Indiju, Brazil i Pakistan, čine skoro polovinu pritisaka na životnu sredinu globalnog prehrambenog sistema.
- 92 odsto pritisaka iz proizvodnje hrane na kopnu koncentrisana je na samo 10 odsto Zemljine površine - rekla je Melani Frejzer istraživač i koautor studije.
Uticaj proizvodnje na životnu sredinu zavisi od regiona do regiona.
Primera radi proizvodnja govedine u Brazilu ima veći uticaj od one u Sjedinjenim Državama, iako se u Americi proizvodi 10 odsto više.
Slično, studija je otkrila da je proizvodnja soje u Sjedinjenim Državama dvostruko ekološki efikasnija nego u Indiji.
Cena ribe kao što je bakalar je skoro četiri puta veća od ostalih vrsta ribe zbog uništavanja staništa morskog dna izazvanog ribolovnom opremom.
Sličan pritisak na sredinu ima i gajenje pirinča i pšenice s obzirom na količinu vode koja je neophodna za njihovu proizvodnju.
Studija ima za cilj da pomogne potrošačima da naprave bolji izbor.
- Postao sam peskatarijanac pre mnogo godina jer sam želeo da smanjim ekološki otisak onoga što jedem. Ali onda sam pomislio, ja sam naučnik, trebalo bi da koristim nauku da donesem svoje odluke o tome šta jedem. To je zapravo razlog zašto sam započeo ovaj istraživački projekat - rekao je jedan od istraživača za Foodbusinessnews.
Video: Male solarne elektrane niču na krovovima u Srbiji
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Većina mlekara u Britaniji krši pravila o zagađenju: Ogromne količine otpadnih materija idu u reke
Momirović: Upotreba plastičnih kesa u trgovini smanjena za 80 odsto
Čistija mora, veća odgovornost i održiva pomorska budućnost: U pripremi nova pravila EU
Koliko je EU daleko od svojih "zelenih" ciljeva? Najnoviji izveštaj donosi sumorne prognoze
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Gasi se čuvena železara! Gigant isključuje visoke peći, bez posla ostaje 2.800 ljudi
U smrznutom šumskom voću pronašli hepatitis A i norovirus! Proizvod hitno povučen iz prodaje
Evo koliko su benzin i dizel uoči praznika! "Blic Biznis" saznaje: Ovo su nove cene goriva
Car
Pa kad neće narod da jede bube. Sve bi bilo bolje. Ja svaki dan za ručak ufatim dve muve kojeg pauka kad je leto bude tu i skakavac koji. Jer ja često čitam ove naučnike sa ekonomskog foruma pa sam na vreme krenuo da se pripremam
Podelite komentar
Crni
Ko je platio istrazivanje? Niko ne radi istrazivanje zato sto nema sta drugo da radi vec neko plati da bi nesto dokazao u najvecem broju slucajeva u koje sam imao uvid. Uglavnom se cinjenice selektivno koriste.
Podelite komentar