• 0
 ≫ 

Pre 10 godina bili su firma zbog koje je država morala da menja šifru: Sada otpad od hrane pretvaraju u struju

, Telegraf Biznis
 ≫ 

Kompanija na čijem je čelu naš sagovornik već celu deceniju se bavi bavi organizovanim sakupljanjem otpadnih jestivih ulja za proizvodnju biodizela. Poseduju i sistem za prikupljanje otpada od hrane od kog se proizvodi struja

  • 0
Ulje, jestiivo ulje, gorivo

Foto: Shutterstock

U ovo izazovno vreme, kada su štednja i energetika najvažnije reči, traže se alternative za proizvodnju struje i goriva. Prioritet je da ti novi modeli budu što čistiji.

Jedan od načina da se čuva sredina, zaradi, a time i utiče na proizvodnju jeste otpad, i to s tanjira, najviše baš - jestivo ulje.

I stručnjaci iz inostranstva ukazuju da naša zemlja ima potencijala, i u znanju i u resursima da otpad iskoristi kao energent, ali i da cirkularna ekonomija nije unverzalna, već mora biti prilagođena Srbiji, odnosno, svakom gradu pojedinačno.

Ističu da u otpadu nema novca, osim, trenutka da se smanji trošak. O tome je bilo reči i na Look Up konferenciji kojoj je prisustvovao i Telegraf Biznis.

Još od prvog paketa zelenih zakona, krenula je reorganizacija upravljanja otpadom, između ostalog i njegovim korišćenjem kao energenta.

O tome je u intervjuu za Telegraf Biznis govorio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron.

Kompanija na čijem je čelu već celu deceniju se bavi bavi organizovanim sakupljanjem otpadnih jestivih ulja za proizvodnju biodizela. Poseduju  i sistem za prikupljanje otpada od hrane od kog se proizvodi struja. Tačnije, iz prikupljenog otpada Esotron izvlači metan, koji uz pomoć biogasnog postrojenja generiše u struju.

Koliko je njihov uticaj na sredinu, dovoljno govori podatak da se trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou nikad se ne pojede. U Srbiji 247.000 tona završi na deponiji.

Inače, Esotron je i prva kompanija zbog koje su morale da se menjaju regulative kako bi se lakše izvozilo ulje.

  • Mnogo se govori na ovakvim konferencijama o zelenoj energiji, energentima, čistim energentima, ali kako ključne poruke da ne ostanu samo dok traju forumi?

- Teme zelene energije podstiču ogromno interesovanje kompanija, to nam daje dosta elena za dalji rad na ovom polju i uopšte zelenoj energiji.

Konkretno, jedan od događaja, Look up je i nosio naziv koji je signal da pogledamo gore i da nam ističe vreme da su ove teme važne. Postoje i drugi faktori koji stavljaju vremenski limit da radimo više i bolje i da se angažujemo dodatno. Odnosno, da razumemo bolje šta mi kao privrednici možemo da uradimo u svojoj sferi poslovanja i da pozitivno utičemo na životnu sredinu.

Moramo da shvatimo da generisanje otpada u poslovnom procesu ne prestaje taloženjem. Tada ne prestaje ni odgovonost, posebno što prehrambena ili tehnološka industrija generiše puno bio otpada.

  • Da li im je lakše da nekada i plate kazne, nego da se vode boljim praksama?

- Imate pravo, nekada to i rade. Međutim, veće su i kazne za neodovorno zbrinjavanja otpada, regulative se menjaju. Postoji i Zakonu o upravljanju otpadom... I ne govorimo o pravilima koja su osmišljena kako bi se vršio pritisak na određenu idnstriju, ili da bi uticalo na njihove ekonomske procese. Naprotiv, takve promene su na razvijenim tržištima uvedene i pre deset godina. Ne bi trebalo da nas na to tera zakon, već treba to da uradimo jer je životna sredina preopterećena. Dodatno, nemamo dovoljne parametre da merimo, tako da ne znamo ni koliko je tačno opterećena.

  • Da li može odlaganje otpada da bude investicija, kako se to pokazalo na vašem primeru?

- Naša kompanija zbrinjava ogromne količine biootpada, kako iz industrijskog sektora, tako i iz trgovinskih lanaca, prehrambene i agrarne industrije, a onda od otpada proizvodimo električnu energiju.

Bili smo prvi 2011. godine koji su krenuli sa sakupljanjem otpadnog jestivog ulja iz restorana. Ulje izvozimo, a ono se kasnije na tržištu Zapadne Evrope mešta sa dizelom kao biokomponenta i time se smanjuje c02.

Nažalost, mi sve izvozimo i dalje.

  • Zbog vas je i menjan zakon, baš zbog izovoza, zapravo, nije postojala šifra za tu delatnos - da li sada svesniji potencijala?

- Tako je, mi smo prvi tražili regulativu odnosno šifru za izvoz. Stotine tona otpada od jestivog ulja mi smo zapravo izmestili iz vodo-tokova jer je ranije sve tu završavalo. To zagađenje mi smo izvezli.

Posle poteškoća na početku, danas je saradnja između nas i predstavnika nadležnih institucija velika. Mi učimo da implementiramo nove tehnološke procese, a oni menjaju regulative.

Ulje, jestiivo ulje, gorivo

Foto: Shutterstock

To je jedan od načina kako industrija još može da profitira - za svaki kilogram ulja koji naša kompanija izveze, dajemo finansijsku nadoknadu onima nam ulje prodali. Upravo ih stimulišemo da ga ranije predaju nama, a time bi bilo i čistije.

  • Da li je dobar odziv?

- Jeste. Pre deset godina je to bilo mnogo teže. Drugo, otpad od hrane, ili konditorske industrije koji preradimo ide u biogas. Postoji namera kompanije da organizujemo trgovinu eletkričnom energijom iz biogasa, i to na mikronivou - istim tim subjektima koji su nam predali ulje.

  • Koliko je u ovo vreme važna zamena energenata, na šta se sve krajnje uštede odnose?

- Imamo haotično stanje na tržištu energije, cena energije se perepira da je skupa kako god da organizujete generesanje iste. Prednost, bez obzira na cenu, je to ta što je energija koju mi plasiramo da li kroz biodizel iili biogas jeste jeftinija i sa najmanjom emisijom Co 2.

  • Govorili ste mi da mešaju ulje kao biododatak, a kod nas , može li jestivo ulje da bude ko pogonsko gorivo, naročito u poljoprivredi?

- Tržite biodizela za umešavanje fosilnih goriva je takvo da mi sav biodizel koji preradimo u fabrici pa izvezemo, koriste za umešavanje. Dakle, ono postaje komponenta i gde god građani sipaju gorivo, u bilo kojoj zemlji Evropske unje, ući će u taj rezervoar 5-9 odsto biokomponente. To možda neće biti istaknuto pismeno, jer zakon podrazumeva toliko procenat umešavanja, odnosno da mora biti pristuna određena količina biodizela.

To je mnogo brže i jednostavnije nego i kod nas da se sada forsiraju tehnološke izmene na radnim mašinama ili traktorima. Veća ušteda C02 se tako ostvari. To će na kraju da se implementira i u Srbiji.

  • Kada bi to moglo da se ostvari?

- Naša pretpostavka je da će do 2025. godine to biti obaveza i u Srbiji sa fosilnim dizelom, odnosno, da litar sadrži biokomponentu.

Video: 9 efikasnih načina za uštedu energije na poslu

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari