Koliko je taj proizvod ekološki prihvatljiv? Četiri načina da uočite "zeleni marketing" kompanija
EU je otkrila da je više od polovine proučenih "zelenih tvrdnji" nejasno, obmanjujuće ili neosnovano
Evropska unija identifikovala je ključne reči koje često koriste kompanije koje tvrde da su njihovi proizvodi ekološki prihvatljivi - iako to nisu.
U svom istraživanju, EU je otkrila da je više od polovine proučenih "zelenih tvrdnji" nejasno, obmanjujuće ili neosnovano. Takođe je utvrđeno da potrošači imaju nizak nivo poverenja da kompanije govore istinu.
Iako "greenwashing" nema jasnu definiciju, a neke industrije se trude da to tako i ostane, Evropska unija ima za cilj da postavi mere koje će sprečiti dalju takvu praksu.
Koje su to četiri ključne reči iza kojih kompanije možda kriju svoj stvarni interes?
Klimatski neutralni. Bez ugljenika. 100% kompenzacija CO2
Iako sve tri fraze zvuče obećavajuće, upotreba ovih reči takođe može ukazivati na to da kompanija ne smanjuje emisije poboljšavajući sopstvenu praksu, već oslanjajući se na kompenzaciju ugljenika.
Nadoknade ugljenika omogućavaju pojedincima ili kompanijama da nastave da emituju, sve dok plaćaju da uklone ekvivalentnu količinu ugljenika na drugim mestima - podržavajući projekat sadnje drveća u Amazonu, na primer.
Za sada, kompenzacijama nedostaje transparentnost i odgovornost.
Najzelenije što možete kupiti
Često se dešava da kompanije obećavaju da je njihov proizvod sada "zeleniji", ili da je bolji u odnosu na konkurentnu opciju. Ali na osnovu čega i po čijem mišljenju?
Da li se za njegove potrebe koristi manje vode? Proizvodi manje ugljenika? Ostavlja manje đubreta nakon proizvodnje?
Kompanije umesto da nude činjenice, obmanjuju kupce koristeći superlative da privuku ljude ka svom proizvodu.
"Rezultati nisu komparativni. Jer jedni razmatraju indirektne i direktne uticaje, dok drugi samo direktne efekte na klimatske pormene", navodi se u noti Evropske unije.
50% smanjenja do 2030.
Ako je sudeći po kompanijama, kraj ove decenije obećava.
Kompanije često pomeraju planove za smanjenje svog otiska do određenog datuma, a da ne navedu da li se ta smanjenja odnose na trenutna, predindustrijska vremena ili negde između. Kako EU primećuje, takve tvrdnje "mogu izgledati spektakularno bez referentne godine".
Da bi se ovo rešilo, novo zakonodavstvo EU može zahtevati od kompanija koje iznose takve tvrdnje da navedu o kom periodu govore, kao i očekivane prekretnice kako bi kupci mogli da utvrde da li su zaista na pravom putu.
"Biorazgradiva", "kompostabilna" i "bio-bazirana" plastika
Jedno od najčešćih poigravanja kompanija jeste namera da ubede kupca da specifični tip plastike ne doprinosi svetskom problemu sa plastičnim otpadom.
"Biorazgradivo" i "podložno kompostiranju", posebno, su zbunjujuće tvrdnje koje se često koriste naizmenično i pogrešno, utvrdila je EU.
Pojednostavljeno rečeno, "biorazgradiva" plastika je dizajnirana da se na kraju života razgradi u kiseonik, vodu, biomasu i mineralne soli.
"Kompostabilna" plastika je podskup biorazgradive plastike koja se raspada pod određenim uslovima, kao što su specijalna industrijska postrojenja za kompostiranje.
Ali na deponijama, gde nema mnogo kiseonika, nijedna vrsta plastike se ne razlaže posebno dobro.
S druge strane pojam "bio-bazirana" plastika koristi se za plastiku koja je napravljena od drveta, pahuljica, ulja ili nkeog drugog organskog materijala.
Korišćenje organskih materijala može zahtevati zemljište i resurse koji bi inače mogli da se koriste za hranu.
Samo materijali za koje je potvrđeno da se mogu industrijski kompostirati treba da budu označeni kao "kompostabilni", a kompanije treba da jasno da stavi do znanja da to znači "industrijsko kompostiranje".
Slične preporuke su date i za biorazgradivu plastiku u posebnom izveštaju EU objavljenom prošle godine: "na etiketama treba navesti okruženje u kojem je plastika dizajnirana da se razgradi i koliko dugo bi to trebalo da traje".
Za bioplastiku, EU kaže da bi tvrdnje "trebalo da se odnose samo na tačan i merljiv udeo plastičnog sadržaja na biološkoj bazi u proizvodu".
Video: Male solarne elektrane niču na krovovima u Srbiji
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.