Čime se bavi startap kojem Gejts daje novac? Crvene alge su ključne, već prikupljeno 12 miliona USD

Foto: Milena Đorđević, Tanjug/AP

Milijarder Bil Gejts uložio je novac u australijski startap koji se zalaže za tehnologiju usmerenu na sprečavanje klimatskih promena.

Kako piše BBC, startap Rumin8 planira da smanji emisiju metana koja nastale prilikom varenja kod krava, odnosno podrigivanja. Podsećamo da je upravo stočarska industrija "odgovorna" za značajn procenat emisije metana.

Teme za vas

Prema procenama iz 2022, u SAD, gde stočarska industrija broji malo više od 90 miliona krava, iz njihovog digestivnog trakta se godišnje emituje čak 6,25 miliona tona metana, a slična brojka važi i za EU.

Suosnivač Majkrosofta je poznat po tome što se godinama unazad zalaže za očuvanje planete, i neretko otvoreno govori o uticaju proizvodnje mesa na životnu sredinu.

Zanimljivo je i da najveći deo poljoprivrednog zemljišta u SAD poseduje upravo ovaj američki milijarder, koji je krajem 2021. objavio da investira u u proizvodnju mleka, na način koji ne stvara veliku emisiju štetnih gasova.

Metan je, inače, najčešći gas staklene bašte posle ugljen-dioksida (CO2). Stoka kao što su krave, koze i jeleni proizvode metan kada njihovi želuci razgrađuju tvrda vlakna poput trave.

Ovaj proces fermentacije stvara gas metan koji se, zatim, uglavnom ponovo izbacuje.

Univerzitetske studije su pokazale da bi hranjenje krava morskom travom moglo značajno smanjiti njihovu emisiju metana. Rumin8 sa sedištem u Pertu radi na dodatku ishrani - na bazi crvenih morskih algi - koji zaustavlja stvaranje gasa.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

U saopštenju firme je objavljeno da je prikupila 12 miliona dolara u rundi finansiranja koju je vodio "Breakthrough Energy Ventures", a koji je Gejts osnovao 2015. godine.

Investicionu firmu, takođe, podržavaju Džef Bezos i Džek Ma.

Prošlog oktobra, Novi Zeland je predložio oporezivanje gasova staklene bašte koje životinje na farmama proizvode podrigivanjem i mokrenjem, u pokušaju da se izbori sa klimatskim promenama. Prva u svetu takva šema podrazumeva da poljoprivrednici plaćaju za poljoprivredne emisije u nekom obliku - do 2025. godine.

Skoro polovina ukupnih emisija gasova staklene bašte u zemlji potiče od poljoprivrede, a 2019. godine metan u atmosferi je dostigao rekordne nivoe - oko dva i po puta iznad onoga što je bio u predindustrijskoj eri.

(Telegraf Biznis)