"Potrebna su nova rešenja za efikasnije poslovanje": Nordijske ambasade još jednom pokazale kako se to radi

Foto: Nikola Tomić

"Proizvodna industrija u Srbiji treba da uvede nova rešenja kako bi unapredila svoju efikasnost, ekološku održivost i bila konkurentna na evropskom i globalnom nivou", istakao je finski ambasador Kimo Lahdevirta na četvrtom susretu "Nordijsko srpskog partnerstva za zeleno poslovanje i industrijske procese", ujedno i završne konferencije u okviru inicijative "Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju", koju zajednički realizuju nordijske ambasade u Srbiji.

Konferencija je održana u Naučno-tehnološkom parku u Nišu u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, poslovnih udruženja, akademske zajednice, kao i ambasadora Finske i Norveške.

Teme za vas

Na konferenciji je razgovarano o zelenom i održivom poslovanju, o tome kako poboljšati proizvodne procese, uključiti principe cirkularne ekonomije, digitalizovati poslovanje i istovremeno povećati produktivnost i efikasnost, a trošiti manje resursa.

- Efikasnost je ključna, jer troškovi rada i energije rastu, a potražnja za održivim proizvodima i rešenjima će vremenom biti sve veća. Potrebna je neodložna akcija i promena pristupa lokalnih kompanija - dodao je finski ambasador.

Direktor Naučno-tehnološkog parka Milan Ranđelović osvrnuo se na značaj ovakvih susreta na polju razvoja srpskog startap ekosistema.

- Izuzetna je čast da ugostimo nordijske ambasadore u Srbiji i eksperte iz ovih zemalja na čijim iskustvima možemo mnogo da naučimo. Ova konferencija je odlična prilika da podignemo svest naših kompanija o zelenoj tranziciji kao šansi za razvoj novih startapova, ali i za razvoj inovacija i startap ekosistema. Srbija je pretrpela ogromne reforme u strukturi privrede i najveći broj sadašnjih investitora, kao i sve veći broj tehnoloških kompanija, doprinosi zelenoj tranziciji. Zajednica Naučno tehnološkog parka Niš trenutno broji preko 50 viskotehnoloških kompanija uglavnom vezanih za IT. Prepoznali smo šansu za razvoj zajednice i novih kompanija u CleanTech oblasti, pokrenuli inicijative poput članstva u EIT Climate KIC, razvoju i implementaciji Zelene startap škole, hakatona za rešavanje problema iz ove oblasti u cilju daljeg napretka - istakao je Ranđelović.

"S obzirom na to da imamo toliko obnovljivih izvora energije, a zapravo nismo uspeli da ih iskoristimo, poput geotermalne energije, energije sunca i vetra u ovom delu Srbije, mislim da nordijski primeri dobre prakse i te kako mogu da nam pomognu", dodala je gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski.

Ona je iskoristila priliku i da ukaže na važne promene u ovom kraju.

- Važno je reći da smo pre godinu i po dana govorili o tome kako bi u Nišu trebalo da krene izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Sada već možemo da se pohvalimo tom veoma vrednom investicijom, koja se finansira iz sredstava EU, od 85 miliona evra, jer se uveliko rade kolektori i bićemo jedan od gradova u Srbiji koji prečišćava vodu.

Odvojeno preko 200 miliona dinara

Ispred Fonda za razvoj Republike Srbije obratila se direktorka Tatjana Matić koja je pohvalila Niš na postignutim rezultatima i pozvala druge da uzmu učešća u razvoju zelene ekonomije.

- U poslednjih nekoliko godina Niš se ubrzano razvija i dokazuje da ima snagu da bude lider i čitav ovaj kraj da povuče u jednom novom pravcu. Danas ekonomija ako nije zelena ona nije održiva. Pored toga investicije, ako nisu ekološki prihvatljive, one ne samo da počinju da gube smisao već su i pogubne za svako društvo.

- Do sada smo u okviru linije za investicione kredite i podsticaj preduzetništva posebnu pažnju posvećivali projektima koji se odnose na zelenu tranziciju. Tako je fond u ranijim godinama, najviše tokom 2022. godine odvojio preko 200 miliona dinara sredstava za ugradnju solarnih panela, opremu za solarne elektrane i postrojenja na biogas, a od toga još dodatnih 25 miliona dinara bespovratnih sredstava. Pozivam naše privrednike, preduzetnike da apliciraju za više ovakvih projekata jer smo mi sa udruženjima banaka, kao prioritetne oblasti finansiranja u budućem periodu, upravo naznačili pre svega zelenu agendu i digitalizaciju, uz dodatnu podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u nedovoljno razvijenim područjima Srbije - dodala je Matićeva.

Primer dobre prakse

Posle pozdravnih govora, u okviru konferencije, održane su dve panel diskusije sa nordijskim, finskim i domaćim stručnjacima iz oblasti zelenog poslovanja, koji su kroz poslovanja firmi u kojima rade, dali dobar primer prakse. Prethodno se, kada je reč o lokalu, obratio direktor Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada, Dušan Radivojević.

- Do pre dve godine imali smo 500 domaćinstava priključenih na gasovodnu mrežu, u poslednje dve godine veća je pažnja pridata tom domenu i broj korisnika je utrostručen, već treću godinu radimo na dva projekta, jedan sa Ministarstvom zaštite životne sredine, drugi sa Ministarstvom energetike gde subvencionišemo 50 procenata troškova domaćinstvima. Vi uz pomoć grada možete da izmenite stolariju, ugradite izolacionu fasadu, solarne panele, opreme za hlađenje i grejanje... grad je prošao i tranzicije zamene celokupne ulične mreže - istakao je kao samo neke promene Radivojević, dok se direktor Naučno-tehnološkog parka nadovezao sa "pripremom za imeštanje pruge iz centra grada".

Foto: Nikola Tomić

Svoja iskustva o zelenom poslovanju podelile su i Ninoslava Zvicer ispred danske kompanije Grundfos, koja proizvodi vodene pumpe, zatim Danijela Ošap ispred fabrike kartona Umka, dirketorka finske poslovne jedinice Lindström Ivana Đoković, kompanije koja iznajmljuje radna odela, uniforme, staze i otirače i Marijana Pokorni tehnički savetnik u Valmet Srbija, kompaniji koja nudi energetska rešenja.

Cilj inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” i održanih konferencija jeste podizanje svesti ključnih lokalnih partnera o važnosti zelene tranzicije, kao i prenošenje nordijskih iskustava i znanja u ovoj oblasti. Zelena tranzicija je odlična prilika za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i jačanje lokalnog tržišta i poslovanja.

(Telegraf Biznis)