Ovako je po mesecima rasla cena struje u Srbiji: Loše prošli Rumuni, Česi i Moldavci

Rat Rusije i Ukrajine generisao je neviđeni rast cena električne energije i prirodnog gasa u Evropi tokom 2022. godine. Ovo je dovelo do dodatnog pritiska na ukupnu (kasnije, i baznu) inflaciju uzrokovanu poremećajima globalnog lanca snabdevanja usled pandemije bolesti CV-19. Usledila je i lavina negativnih inflacionih očekivanja.

Krajem prošle godine trend kretanja cena energenata i ključnih berzanskih sirovina menja smer, da bi u prvim mesecima ove godine poprimio snažan deflacioni predznak koji će cene vratiti ispod predkriznog nivoa. Strmoglavi pad cena energenata rezultat je recesionih pritisaka - opada globalna industrijska proizvodnja i eksterna razmena, oštro je redukovan i realni promet u trgovini na malo, realne zarade, piše Ivan Nikolić u novom izdanju MAT-a (Makroekonmske analize i trendovi).

Međutim, inflaciona očekivanja su se nekako prilagodila i ovim nižim troškovima i dalje opstaju na visokom nivou. A upravo upravljanje očekivanjima igra ključnu ulogu u politici stabilizacije zbog kanala prenošenja ovih šokova na ukupnu inflaciju. Dugoročna inflaciona očekivanja su ključna posebno za agregatne rezultate i ekonomsku politiku kada odstupaju od paradigme racionalnih očekivanja sa punim informacijama. Porast evropskih cena i električne energije i prirodnog gasa je bio praćen povećanom zabrinutošću zbog neusklađenih dugoročnih inflatornih očekivanja. Upravo su ova dugoročna negativna očekivanja dobila zamah u 2022. a njihov povišen nivo prenet je u ovu godinu.

Povrh toga, pokazalo se da je inflacija prodrla dublje nego što su centralne banke percipirale kada su cene počele da rastu pre dve godine. Problem je i u tome što su preduzeća iskoristila retku priliku da povećaju svoje profitne marže. Globalno posmatrano najkritičniji je sektor hrane. Tu zbog ograničene ponude, posebno u segmentu distribucije, pod izgovorom nekakvih uvećanih troškova poslovanja, cene pojedinih proizvoda i dalje rastu. Iz tog razloga inflacija u nekim evropskim zemaljama za sada ne pokazuje veliku razliku u odnosu na njen snažan odziv u prošloj godini.

Koliki su cenovni šok u energetici lane pretrpela domaćinstva i privreda Evrope najbolje se vidi priloženih podataka Evrostata. Što se tiče Srbije sumarni rezultat je sledeći - cena goriva i maziva za putnička vozila u 2022. uvećana je za 20,2%, cena električne energije za domaćinstva (potrošnja u rasponu od 2.500 kWh do 5.000 kWh) uvećana je za 4,7%, cena električne energije za privredu za 27,9%, dok je gas za privredu poskupeo za 23%. Čak i pri takvom porastu nivo cena i električne energije i gasa je ostao najniži u Evropi.

Cena za domaćinstva, za potrošnju od 2.500 kWh do 5.000 kWh

Foto: Pritnscreen/MAT

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Srbiji je tokom drugog polugođa 2022. iznosila 8,67 evro centi - trostrukto niže nego u EU (ili 6,7 puta niže nego u Danskoj, kao državi EU sa najskupljom strujom za građane). Pred pandemiju COVID-19 gotovo da je postojao isti raspon cena između Srbije i EU, ali su tada domaćinstva u Danskoj plaćala struju samo četiri puta skuplje od onih u Srbiji. Uz Dansku cena struje za domaćinstva najviše je otišla naviše u Rumuniji, Češkoj i Moldaviji!

Cena el.energije za privredu, za potrošnju od 500 MWh do 2.000 MWh

Osim domaćinstava i rumunska privreda je pretrpela snažno cenovno prilagođavanje (cenovnik za električnu energiju lane im je uvećan čak 1,6 puta tj. 159,2%, tako da je krajem godine prosečna cena po MWh kod Rumuna dostigla neverovatnih 42,5 evrocenta (što je takođe bilo 3 puta više nego u Srbiji). Jednako snažno su uvećani troškovi električne energije i u S.Makedoniji (prosečni rast od 147,8%).

Privreda naših suseda je jednako loše prošla i u pogledu uvećanih cena gasa. U S.Makedoniji je gas poskupeo tokom prošle godine za neverovatnih 309,2%, a kod Rumuna za 240,8%. Uprkos ovim troškovnim udarima za koje je privreda Srbije bila pošteđena, zanimljivo da je, i kod njih i kod nas, ukupna inflacija merena potrošačkim cenama slična.

U decembru 2022. međugodišnji rast harmonizovanih potrošačkih cena u Rumuniji i S.Makedoniji iznosio je 14,1% i 17,8%, respektivno, dok je u Srbiji inflacija iznosila 14,6%. Pri tome, napominjemo da su ponderi za električnu energiju, gas i ostala goriva u indeksu potrošačkih cena u Srbiji tek neznatno viši u odnosu na ove dve zemlje!?

(Telegraf Biznis)